belo zamrznutoŠirom sveta raste potražnja za mesom a naročito za živinskim. Da bi se ova potražnja zadovoljila, trenutna proizvodnja mesa sa današnjih 300 morala bi da se poveća na 470 miliona tona  do 2050. godine. Do ovog zaključka su došli Udruženje za zaštitu životne sredine i prirode (Bund) i Fondacija Hajnrih Bel (Heinrich Böhl) u godišnjem izdanju izveštaja o konzumiranju mesa „Atlas mesa”, gde autori opisuju neželjene efekte ovog rasta.

Blagi pad u Evropi

U Evropi i SAD potrošnja mesa veoma polako raste ili čak stagnira,  navode autori. Mesna industrija u SAD u 2013. beleži pad od četiri do šest odsto u odnosu na prošlu godinu.  U Nemačkoj je u 2012.  godišnja potrošnja mesa po glavi stanovnika pala čak za dva kilograma. Mnogi skandali u vezi sa trulim i konjskim mesom u lazanjama su tome doprineli,  pišu autori i navode:“ u Nemačkoj je u modi zdrava ishrana sa malo mesa“.

 Atlas mesa

Grafički prikaz potrošnje mesa u Svetu

Do 2022. potrošnja mesa će u EU opasti za oko 0,5 %, ali čak i uz taj pad svaki građanin EU će godišnje u proseku pojesti 64 kilograma goveđeg, svinjskog i živinskog mesa. Poređenja radi, u Kini godišnja potrošnja je 43,7 kilograma mesa. Do 2022. godine potrošnja će se i u Kini povećati za 17,8 %. Takođe potrošnja mesa naglo raste i u Indiji, Rusiji, Brazilu i Južnoj Africi.

U Nemačkoj se godišnje zakolje oko 754 miliona životinja, uključujući 58 miliona svinja i 628 miliona pilića. Iako postoji nekoliko stotina manjih klanica, više od polovine svinja se obrađuje u tri velika koncerna, navode u Atlasu mesa. Razvoj ide u pravcu velikih klanica sa, po pravilu, katastrofalnim uslovima za rad i plaćanje. Klanice su skoro uvek daleko od naseljenih mesta, kako bi “okrutnost klanja ostala skrivena od očiju potrošača”.

Potrošnja mesa i klima

Intenzivna stočarska proizvodnja na više načina nepovoljno utiče na klimu. Pašnjaci uzimaju iz atmosfere ugljen – dioksid (CO2) i vezuju velike količine ugljenika. Ako se pašnjak preore, da bi se stvorila nova polja za uzgajanje stočne hrane, velike količine CO2 ostaju u atmosferi. Za uzgajanje ratarskih kultura kao što su kukuruz i soja, koje se koriste za stočnu hranu, koristi se mnogo veštačkog đubriva koje zagađuje okolinu. Pored toga, životinje varenjem proizvode metan koji takođe zagađuje okolinu. Što je intenzivnija proizvodnja i više životinja – veće je i zagađenje.

Meso iz sopstvenog dvorišta

Iz svega navedenog autori Atlasa mesa zahtevaju globalnu podršku za male farmere i nomade, koji proizvode na tradicionalan način i tako doprinose zaštiti životne sredine i očuvanju biodiverziteta. Poljoprivredna politika EU trebalo bi da obavezuje poljoprivrednike da sami proizvode najmanje polovinu stočne hrane i životinje drže po uslovima propisanim zakonom. Subvencije za masovno tovljenje treba ukinuti. Umesto toga, treba podsticati farmere čije životinje pasu veći deo godine. Autori pominju i lošu stranu organskog uzgajanja mesa jer je skoro duplo skuplje od mesa iz konvencionalne proizvodnje.

Izvor: http://www.all-de.com/service/fragen_antworten/print:page,1,764-chto-takoe-fleischatlas-2014.html

https://www.bund.net/fileadmin/bundnet/publikationen/landwirtschaft/140108_bund_landwirtschaft_fleischatlas_2014.pdf