crvena kokosija grinja tekutCrvena kokošija grinja (tekut) predstavlja veliki problem u živinarstvu, pre svega što nanosi štete u proizvodnji jaja i mesa, a i zato što je borba za njeno uništenje u objektima veoma dugotrjana i teška. Zbog toga u celini prenosimo tekst koji može biti od pomoći u borbi sa ovim ektoparazitom.

Izvor: World Poultry, 2. jul, 2014. Autor: Farhad Mozafar, Lohmann Tierzucht, Nemačka

U poređenju sa ostalim ektoparazitima, kao što su krpelji, vaške i muve, grinje se smatraju najštetnijim parazitom naročito kada su u pitanju kokoši nosilje. Naziv „crvena“ grinja ( engl. red mite, prov.- tekut ) potiče od boje koju parazit dobije kada se nasisa krvi. Parazit je aktivan noću, jer koristi mrak da se pripoji uz životinju i da sisa krv, a u toku dana se krije na različitim mestima u objektu – u raznim rupama, pukotinama i međuprostorimau objektu, na kavezima i u opremi. To čini borbu protiv crvene grinje težom, jer ona migrira sa životinja na opremu i ne može se mnogo postići tretmanom same životinje. Neke grinje kao što je Ornihonyssus sylvarium, ostaju stalno zakačene za domaćina pa se tretman može primeniti direktno na ptice.

Pored toga, crvena kokošija grinja može veoma dug period da izdrži bez hrane i bez domaćina, pa ona preživljava u objektu čak i kada se jato iseli i napravi pauza. Ako se objekat ne istretira pravilno, postoje uslovi da se odmah inficira i naredno jato.

Ono što kod kokoši nosilja pogoršava problem je to što one veoma dugo ostaju u objektu jer ciklus traje godinu dana, što omogućuje grinjama da se razmnože u velikom broju i izazovu veoma jaku infestaciju (infekciju parazitima) ptica, što dovodi do prenamnoženosti. Prenamnoženosti doprinosi i relativno kratak ciklus razvoja grinje kojoj je potrebno 7-14 dana da se razvije iz jaja u odraslu formu. U uslovima povećane temperature (25-30oC) i vlažnosti vazduha (60-70%), taj proces može biti i kraći.

Problem kokošije grinje najprisutniji je u Evropi, Bliskom Istoku i Aziji. U tim krajevima izaziva i značajne ekonomske štete. Procenjeno je da gubici u Evropi mogu dostići i 1 € po kokoški godišnje u zavisnosti od sistema držanja, stepena infestacije, itd.

Tretmani za suzbijanje kokošije grinje

Metodi za kontrolu i suzbijanje crvene kokošije grinje mogu se podeliti na konvencionalne i alternativne.

Konvencionalni tretmani obuhvataju preparate na bazi organo fosfata, karbomata i piretroida, ali njihovo dejstvo nije uvek delotvorno jer su paraziti razvili određeni stepen otpornosti na preparate, pa oni nisu u poslednjih nekoliko godina tako efikasni. Drugo, loše doziranje i pogrešna aplikacija preparata samo doprinosi stvaranju rezistencije. Doze ne smeju biti previsoke jer predstavljaju rizik za zdravlje živine, a može doći i do pojave rezidua u jajima i mesu. Sa druge strane, otežavajuća okolnost je i to što se zakonski propisi razlikuju u različitim zemljama i što je veoma malo pesticida registrovanih za upotrebu, pa to borbu protiv tekuta čini još težom. Evo nekoliko korisnih generalnih preporuka:

-Nemojte konstantno koristiti isti preparat.

-Specijalističke veterinarske laboratorije trebale bi da testiraju proizvode pre aplikacije, tako što će uraditi test na rezistenciju.

-Upotrebljavajte preparate odgovorno, prema uputstvu proizvođača.

-Pažljivo tretirajte objekte, uključujući sva mesta gde grinje mogu da se zavuku.

-Kad god je moguće, aplicirajte preparat u toku noći, kada grinje izlaze iz svojih skloništa.

Alternativni tretmani

Upravo zbog nedostataka koji postoje kod primene konvencionalnih metoda, poslednjih godina su se razvile i neke alternativne metode za borbu protv tekuta:

Esencijalna ulja dobijena iz timijana, belog luka i čaja imaju toksično dejstvo na kokošije grinje. Iz tog razloga, mnogi preparati na bazi esencijalnih ulja koji se apliciraju putem hrane ili vode, pojavljuju se na tržištu. Negativna nuspojava može biti pad nosivosti i pojava stranog mirisa u jajima. Čini se da je potrebno još istraživanja kako bi se otklonili svi nedostaci primene esencijalnih ulja i kako bi se za dalji razvoj izdvojili oni koji imaju najveći potencijal delovanja.

„Biloški pesticidi“ kao što je Spinosad koji su se koristili u borbi protiv grinja u biljnoj proizvodnji, takođe imaju dobru reputaciju u upotrebi u živinarstvu. Spinosad je prirodni proizvod baziran na fermentaciji bakterije S. Spinosa. Iako je efikasan, zahteva striktnu primenu prema uputstvu.

Upotreba tzv. „grinja predatora“ je novi metod. Kao prirodni neprijatelji crvenih grinja, ovi predatori su sposobni da se bore i da unište crvene grinje, ali ovaj metod zahteva izvesno iskustvo, znanje i veštinu.

Toplotni tretmani. S obzirom na to da je temperatura iznad 45oC letalna za grinje, u poslednje vreme se u Evropi praktikuju „toplotni tretmani“. Zagrevanje objakata na 60oC u trajanju od dva sata ili na 45oC na duži period, naravno posle iseljenja jata, često se primenjuje. Tretman se mora primenjivati pažljivo, pod stručnim nadzorom, uz opreznost da previsoka temperatura ne ošteti neke plastične delove opreme. Tretman niskim temperaturama uz pomoć tečnog azota ili suvog leda je još u eksperimentalnoj fazi, jer je ovaj metod suviše skup i nije pogodan za komercijalnu primenu.

U Rusiji, na Bliskom istoku i u nekim afričkim zemljama, primenjuje se i tretman „isprekidanog svetlosnog programa“, koji je zakonima o dobrobiti u Evropi zabranjen. Ovaj metod može imati negativne posledice na konzuaciju hrane i performanse, ali je dosta efikasan protiv kokošije grinje.

Relativno čest tretman koji se primenjuje u Evropi je upotreba „inertne prašine“, to je fizički tretman baziran na česticama silicijum dioksida (pesak, kvarc) koji blokira vezu između hitinskog omotača i izaziva imobilizaciju grinja. Pored toga, silicijumska prašina ulazi i u respiratorni sistem i izaziva njihovo gušenje. Mora se, međutim, primeniti prava doza, pravi proizvod sa odgovarajućom veličinom čestica i adekvatan pritisak. Naravno, primena ovog tretmana može imati negativne posledice i na ptice i radnike, pa se ova ideja dalje razvija preko naučnih ogleda i ispitivanja.

Radi se i na stvaranju „vakcine“, odnosno na pokušaju da se uradi identifikacija i karakterizacija mogućih antigena protiv crvene kokošije grinje.To bi bio veliki uspeh u rešavanju ovog problema.

Velika očekivanja

Na žalost, do danas još nemamo efikasan način borbe protiv crvene kokošije grinje, iako ovaj problem muči proizvođače širom sveta. Zabrana držanja nosilja u kavezima u Evropi još je više doprinela mogućoj pojavi infestacije na farmama, a borba je otežana jer kokoši izlaze napolje i grinje imaju mnogo više prostora da se sakriju i izbegnu metode za njihovo uništenje.

U zaključku autor navodi se može reći da borba protiv crvene kokošije grinje opstaje veliki izazov i da postoje velika očekivanja da će se efikasan metod za njeno uništavanje uskoro pronaći.