debikiranjeU severnoj Evropi počela je trka sa vremenom oko toga kako će se ponašati komercijalne kokoši nosilje kada bude stupila na snagu zabrana skraćivanja kljunova, odnosno debikiranja. Zbog toga su sva iskustva sa komercijalnih farmi veoma dobrodošla, jer niko nije siguran kako će se nedebikirane kokoši ponašati u proizvodnji. Iako je  Francuska dosta daleko od primene ovakve zakonske regulative, istraživanja su već počela.

Na farmi koju poseduje Earl Le Cozler u Bretanji, pažljivo se posmatra proizvodnja i ponašanje jata 9.000 kokoši nosilja hibrida NOVOgen brown. One su smeštene u objektu koji je podeljen na 4 jednaka dela, a gustina naseljenosti je 9 ptica/m2. Sistem držanja je podni sa ispustom.  U dva dela objekta nalaze se debikirane kokoši, a u druga dva dela nedebikirane.  Farmer Le Cozler je zamoljen od strane svog udruženja i firme NOVOgen da pažljivo prati proizvodne rezultate i ponašanje nosilja i da uporedi nedebikirane ptice sa debikiranim. Ovaj farmer je odabran zbog svoje posvećenosti živinarskoj proizvodnji i zaista je, posle godinu dana, došao do interesantnih zaključaka.

Farmer Le Cozler„Kljucanje perja i kanibalizam mogu biti veoma ozbiljan problem, jer kad se ovakav problem pojavi u jatu, onda obično nema povratka“ – kaže Le Cozler. Zbog toga je neophodno pticama stalno odvraćati pažnju i pobrinuti se da budu zazuzete u toku dana, kako ne bi kljucale jedna drugu, nego neke dodatne predmete ili hranu. Neophodno je postaviti kamenje za kljucanje i snopove lucerke duž celog objekta kako bi se kokošima skrenula pažnja. Takođe je dobro davati posebnu hranu koja sadrži veći procenat celuloze, odnosno sirovih vlakana. Takođe, mora se obratiti pažnja na to da je glavni okidač za kanibalizam stres. Zato treba smanjiti nivo stresa na minimum, ne puštati posetioce na farmu i ne uznemiravati ptice. Pažljivo treba kontrolisati režim ishrane i napajanja i obezbediti da hrana i voda budu dostupni. Svetlosni režim treba prilagoditi tako da intenzitet svetla u objektu ne bude visok.  U objektu je upaljeno svega nekoliko sijalica, a najveći problem je prirodno svetlo koje je visokog intenziteta i koje ulazi u objekat. To treba sprečiti tako što će se otvori za izlazak živine na ispuste prekriti zavesama.

bolnicaPažljivo posmatranje i inspekcija jata je neophodna za borbu protiv kanibalizma. Znake kljucanja treba uočiti što ranije, pa onda sve ptice odvojiti u poseban ograđeni deo – bolnicu.  Čim se zapazi da neka kokoška ima oštećenje na telu ili da je druge ptice kljucaju, odmah se mora premestiti u izolovani deo. Farmer Le Cozler 2-3 puita nedeljno odabira najsitnije kokoške iz jata i stavlja ih u izolovani deo, kako bi im dao šansu da se malo oporave i poprave svoju kondiciju. Takođe, ako se primete krvave mrlja na ljusci jaja, mora se detektovati odakle potiče jaje. U ovom slučaju, kada je objekat podeljen na 4 dela, lako je detektovati iz kog dela potiče jaje,pa onda na taj deo posebno obratiti pažnju prilikom inspekcije.

Posle godinu dana ovog zanimljivog eksperimenta, farmer je utvrdio da nema razlike u proizvodnim performansama između debikiranih i nedebikiranih ptica. Što se tiče stanja perja, nedebikirane ptice imale su lošije očuvano perje, a na nekoliko manjih ptica mogle su se videti povrede od kljucanja na telu. Zbog slabije pokrivenosti perjem, nedebikirane ptice su imale manju tendenciju da izlaze napolje na ispust. I kod jednih i kod drugih, samo ptice sa dobrim stanjem perja izlazile su napolje, a takvih je bilo više kod debikirane grupe.

Generalno, proizvođač je bio veoma zadovoljan i ostvarenim proizvodnim rezultatima i zdravstvenim stanjem ptica. Nije bilo nikakvih ozbiljnih problema tokom proizvodnog ciklusa. Sad još treba videti da li se ovakvi rezultati sa nedebikiranim pticama mogu ponoviti i u drugim uslovima, odnosno na drugim farmama u Francuskoj.

Izvor: World Poultry, 11. maj, 2016.