jaja prepeliceJaje prepelice je sferoidno po obliku i karakteriše se različitom obojenošću, krećući se od tamnomrke do plave sa belim ili plavim tačkicama. Pigmenti ljuske jajeta su ooporfirin i biliverdin koji počnu da se deponuju na ljusci približno 3,5 časa pre nošenja. Svaka pojedinačna prepelica ima tendenciju da proizvede jaja karakterističnog oblika, veličine i boje. Jaja prepelice su neznatno šira u pređenju sa jajima kokoške. Približno su 1/5 veličine kokošijeg jajeta, i kreće se od 7 do 15 g sa prosečnom masom od 10 g. Ova masa predstavlja 8 do 9% od telesne mase ženke. Kod kokoške jaje predstavlja 3%, a ćurke samo 1% telesne mase ženke.

Osnovni delovi jaja su: žumance, belance, ljuska i opne. Belance je daleko najzastupljeniji deo jajne mase, zatim žumance i na kraju ljuska sa opnama. Ljuska jajeta prepelice je oko 30% tanja od kokošije. Međutim, debljina jajnih membrana u odnosu na celokupni volumen ljuske kod jaja prepelice je 4 puta veća nego kod kokošijeg jajeta. To doprinosi većoj stabilnosti prepeličijih jaja prilikom dužeg skladištenja.

Tabela 1. Karakteristike jaja prepelice i kokoške

prep_tab_1

Izvor: 1 Đukić Stojčić i sar. (2012); 2 Pavlovski i sar. (1985).

Fizičke osobine jaja menjaju se sa starošću koke. Masa jaja se postepeno povećava od pronošenja do oko 5 meseci. Relativna masa ljuske značajno se povećava posle nošenja prvog jajeta, dostižući vrh četiri nedelje kasnije, zatim se postepeno smanjuje do kraja nošenja. Debljina ljuske se takođe smanjuje sa starošću. Kao kod kokošijih jaja, relativna masa žumanca i belanca menja se sa masom jaja.

Fizički kvalitet jaja je pod uticajem programa osvetljenja, nasleđa, temperature objekta, režima ishrane i bolesti. Ovi faktori takođe utiču na broj proizvedenih jaja.

Hemijski sastav jaja prepelice pokazuje da žumance sadrži oko 30% masti (varirajući od 28 do 35,8%) i 16% proteina (varirajući od 13,2 do 19,3%). U belancu sadržaj proteina je između 10 i 11%, dok ugljeni hidrati i pepeo predstavljaju manje od 1,8 %. Ove koncentracije su vrlo slične onim u žumancu i belancu kokošijeg jajeta.

Tabela 2. Hemijski sastav jaja prepelice i kokoške, %

prep_tab_2

Izvor: Đukić Stojčić i sar. (2012)

Pored vitamina A i riboflavina, vitaminski sadržaj jaja prepelice i kalorijska vrednost po jedinici težine tečnosti jaja, slični su kokošijem jajetu. Koncentracija nekih hranljivih materija u jajima je pod uticajem rase ili soja, obroka, starosti ptica i sezone i zato da bi se sve to utvrdilo potrebna su dalja istraživanja uticaja ovih faktora na hranljivu vrednost jaja prepelice.

Lipidi u žumancu jaja prepelice su sastavljeni od oko 2/3 (67,5%) neutralnih lipida i 1/3 (32,5%) fosfolipida; sličnih su proporcija onim koji su prisutni u žumancu jajeta kokošaka, pataka i ćuraka.

Najveći deo masnih kiselina nađenih u žumancu jaja prepelice takođe se nalazi u sličnom rasponu vrednosti nađenih u jajima živine. Promene spoljne sredine i obroka (izuzev nivoa masti) ne ispoljavaju bilo kakav uticaj na proporciju neutralnih lipida prema fosfolipidima u jajima različitih ptičijih vrsta. Rasne ili razlike po sojevima nisu zapažene u pogledu sadržaja masnih kiselina u jajima kokoške i japanske prepelice. Sadržaj holesterola u prepeličijim jajima varira od 12 do 26 mg/g žumanca sa prosekom od 16,3 mg i niži je nego u kokošijem jajetu. Pošto rasa i obročna mast utiču na nivo holesterola žumanca u jajima živine izgleda verovatno da je to slučaj i sa jajima prepelice.

Izvor: Milošević, N., Đukić Stojčić, M. Perić, J.: Gajenje prepelica. Univerzitet u Novom Sadum Poljoprivredni fakultet. Novi Sad, 2013.