Header image alt text

Živinarstvo.com

Ishrana nosilja

POTREBE KOKOŠAKA U HRANLJIVIM MATERIJAMA

Potrebe koje se navode predstavljaju prosečne potrebe za svaku nevedenu kategoriju. Kada se gledaju specifične potrebe za različite hibride one se mogu razlikovati i 10-15%. Takođe, može se razlikovati i preporučeni period ishrane određenom smešom. Zbog toga se preporučuje da se prilikom sastavljanja smeša za živinu konsultuju tehnološki vodiči koji su specifični za svaki hibrid i koji se mogu naći na web stranicama kompanija koje proizvode date hibride. Ukoliko imate problem sa pronalaženjem podataka ili razumevanjem sadržaja preporučenih web stranica, pitajte stručnjaka.

 Period odgoja (porasta)

Osnovni zadatak ishrane u periodu odgoja je da omogući pravilan telesni razvoj i postizanje optimalne telesne mase u vreme pronošenja.

Potrebe kokoši lakog tipa u periodu odgoja

ishrana nosilja

Mora se imati u vidu da se kokoši odgajaju pod različitim uslovima, a oni direktno utiču na energetske potrebe kokoši, pa time i na konzumaciju hrane. Zbog toga se sve ostale hranljive materije balansiraju prema sadržaju energije u smeši. Primera radi, visoka temperatura utiče na smanjenje konzumacije, pa u tom slučaju sadržaj aminokiselina i ostalih hranljivih materija mora biti povećan. Obrnuto, kokoši koje se drže u slobodnom sistemu imaju veću konzumaciju hrane, pa sadržaj hranljivih materija u smeši treba proporcionalno smanjiti.

Period pred pronošenje

Smeša „pred pronošenje“ obično se daje nosiljama dve nedelje pre očekivanog prvog jajeta, pa do dostizanja 5% nosivosti. Njena specifičnost je povećan sadržaj kalcijuma od 2-2,5%. Ukoliko je kokica u vreme pronošenja telesno dovoljno zrela, ona će posle prvog jajeta nastaviti da nosi kontinuirano, pa joj je neophodna smeša pred pronošenje koja sadrži veću količinu Ca, a vrlo brzo treba uvesti i smešu za nosilje sa 3,5% Ca. Sa druge strane, ukoliko kokoši nisu dovoljno zrele, ili ako je jato raslojeno, uvođenje smeše sa 2,5% Ca može imati negativan efekat jer izaziva dodatni stres i utiče na smanjenje konzumacije hrane.  Uvođenje ove smeše u ishranu mnogim proizvođačima komplikuje tehnološki proces, pa radije produženo daju poslednju grover smešu, posle čega odmah prelaze na smešu za nosilje.

Kada se sumiraju svi pozitivni i negativne fekti uvođenja smeše pred pronošenje, ipak je preporuka da se ova smeša daje kokicama, jer je za pravilan razvoj i uspostavljanje normalnog metabolizma Ca pred početak nošenja potrebno uključiti smešu sa 2,5% Ca, a potom što ranije preći na smešu za nosilje (čim nosivost dostigne 1-2%).

Period proizvodnje jaja – ishrana nosilja

Ishrana  kokoši nosilja konzumnih jaja u periodu produkcije usmerena je na obezbeđenje uzdržnih i produktivnih potreba kokoši. Pored telesne mase, na uzdržne potrebe utiče i ambijentalna temperatura i stepen aktivnosti kokoši.  Pri nižim temperaturama u objektu, što u našim klimatskim uslovima nije redak slučaj, kokoši konzumiraju više hrane (energije) kako bi održale telesnu temperaturu. Sa povećanjem temperature konzumacija se postepeno smanjuje, a drastično se smanjuje pri temperaturama iznad 300 C.

Savremeni programi ishrane zasnovani su na principu da potrebe kokoši zavise od starosti nosilja i intenziteta nosivosti, tako da je po tom osnovu proizvodni ciklus podeljen u više faza, pa se i princip naziva „fazna ishrana“.

Potrebe za hranljivim materijama kokoši lakog tipa u periodu nošenja

ishrana nosilja

Nosilje generalno jedu više hrane nego što je potrebno za maksimalnu proizvodnju jaja, i zato je poželjno, a i rentabilno, da im se ograniči konzumiranje hrane. Takav postupak smanjuje i verovatnoću pojave zdravstvenih problema, koji mogu nastati usled prevelike ugojenosti kokošaka. Podaci o konzumiranju hrane u individualnim jatima, zajedno sa informacijom o telesnoj masi, ambijentalnoj temperaturi i procentu nosivosti, mogu se upotrebiti da se utvrdi stepen restrikcije hrane.

Kod kokoši nosilja koje se drže u kavezima, upotrebljava se uglavnom brašnasta hrana koju kokoši duže konzumiraju, pa to smanjuje nervozu u jatu. Međutim, suviše sitne (fine) čestice smanjuju konzumaciju hrane, lepe se za nepce i povećavaju prašinu u objektu. Ptice radije konzumiraju nešto krupniju hranu i tada prvo pojedu sve krupnije čestice, a sitnije ostavljaju za kraj. To se može rešiti tako što se u toku dana hranilice moraju isprazniti (napravite 3-4 sata pauzu u toku dnevnog hranjenja) i onda će kokoši pojesti i one sitnije čestice koje ostanu u valovima. Dobro je i da se doda ulje (min. 0,5%) u smeše jer ono „pokupi“ najfinije čestice i sprečava da se one poput prašine razlete u vazduhu. Ukoliko je toplo, bolje je da hrana bude krupnija u vidu mrvica.

Optimalna veličina čestica u hrani za nosilje

Masa jajeta je u korelaciji sa telesnom masom kokica i ona se povećava tokom ciklusa nošenja. Adekvatnom ishranom moguće je uticati na masu jaja, ali samo ograničeno. Nutritivni faktori koji utiču na masu jaja su sadržaj energije, metionina i linolne kiseline u smeši. Što se tiče kvaliteta ljuske on prevashodno zavisi od količine Ca u obroku, tako da se preporučuje 3,5-4,5% Ca u smešama u zavisnosti od programa ishrane. Dobro je da se jedan deo Ca (50-65%) daje u vidu krupnijih čestica (2-4 mm) koje se sporije razlažu u i duže zadržavaju u digestivnom traktu, tako da su efikasnije za formiranje ljsuke. Bitan je i sadržaj fosfora koji ne treba da bude u višku, jer negativno utiče na kvalitet ljuske. Balans elektrolita takođe je veoma važan. Širok odnos Na i Cl može da povećava pH u krvi i koncentraciju bikarbonata. Kada se u obrocima natrijum hlorid zameni natrijum bikarbonatom putem vode ili hrane, uspostavlja se mehanizam putem kojeg se jačina ljuske jajeta može poboljšati u temperaturama termoneutralne zone.

Novija istraživanja o vitaminskim potrebama ne ukazuju na potrebu za bilo kakvom značajnijom promenom u odnosu na raniji period.

Prijava na e-bilten

Prijavite se na naš e-bilten i redovno budite informisani o novim tekstovima, postovima, odgovorima naših stručnjaka, dešavanjima i drugim novostima.