hvatanje brojleraHvatanje brojlera prilikom isporuke je jedno od pitanja koje u velikoj meri muči organizacije za zaštitu dobrobiti životinja, pa i širu javnost. Studija koju su sproveli Nina Langkabel i saradnici objavljena je u avgustovskom broju časopisa Poultry Science i bavi se upravo ovim pitanjem.

Iako su mnogi procesi u živinarstvu mehanizovani, hvatanje pilića se obavlja uglavnom ručno. Radnici se organizuju po timovima koji hvataju brojlere za jednu nogu noseći po 2-3 ptice u jednoj ruci. Stručnjaci smatraju da je ovakav način hvatanja veoma stresan za ptice, pa su podrobnije ispitivali da li je bolje da ih radnici hvataju za obe noge. U Nemačkoj, na primer, 2012. godine je objavljen vodič/uputstvo za hvatanje ptica u kome se zabranjuje hvatanje ptica za jednu nogu.

Gospođa Langkabel je sa sardanicima postavila ogled u kome su ptice podeljene u dve težinske grupe, a onda su u okviru obe grupe ptice hvatane na dva načina – neke za jednu, a neke za obe noge. Pomoću posebnih kamera i odgovarajućeg softvera registrovano je ponašanje ptica i stepen povreda na telu i krilima.

Kod sistema hvatanja ptica za obe noge, radnici su mogli da drže maksimalno 2 ptice u jednoj ruci, a kod hvatanja za jednu nogu više od dve ptice. Kontejneri su bili postavljeni tako da radnici ne prelaze više od 5 m sa brojlerima u rukama.

  • Rezultati su pokazali da su teži brojleri bili značajno podložniji povredama u odnosu na lakše brojlere.
  • Povrede po telu i nogama bile su retke, ali su često stradala krila.
  • Nije bilo značajne razlike između dva načina hvatanja u stepenu povređivanja ptica, dakle na oba načina bio je približno isti stepen povreda.
  • Ipak, ptice su bile mnogo više izložene stresu kad se hvataju za obe noge! Pilići su bili uznemireni, uplašeni i više su bežali od radnika u grupi koja je pokušavala da ih uhvati za obe noge. Takođe, mnogo više i jače su mahali krilima ako su ih radnici držali za obe noge. Istraživači su zaključili da ih taj postupak hvatanja više uzrujava i da duže traje.

Hvatanje za dve noge bilo je stresnije i naporenije i za radnike. Mogli su da uhvate manji borj ptica odjednom, morali su više puta da idu do kontejnera (gajbica) za ptice i morali su više puta da se saginju. Generalno, ovakvo hvatanje duže traje, pa su više vremena morali da provedu u objektu.

Naučnici su zaključili da hvatanje za jednu ili dve noge nije najbitniji faktor koji ugrožava dobrobit brojlera prilikom hvatanja. Mnogo je važnije da radnici postupaju pažljivo i da ne prelaze veliko rastojanje sa pticama u rukama jer to najviše podstiče mahanje krilima i povrede. Predlaže se i da se napišu standardne operativne procedure (SOP) za postupak hvatanja i transporta ptica kako bi se osigurao human tretman prema životinjama.