kvalitet jaja organskaNa Poljoprivrednom fakultetu u Osijeku 11. decembra održan je skup pod nazivom “Okolišno prihvatljiva proizvodnja kvalitetne i sigurne hrane”. Na ovom skupu učestvovali su i profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, pa Vam ukratko predstavljamo njihov rad.

Prof. dr Mirjana Đukić Stojčić i prof. dr Lidija Perić izložile su rezultate rada pod nazivom:

Unutrašnji i spoljašnji kvalitet jaja iz konvencionalne i organske proizvodnje. 

U poslednje vreme sve se više pažnje posvećuje načinu držanja kokoši nosilja. Mnogi potrošači veruju da su konzumna jaja iz organske proizvodnje zdravija u odnosu na jaja iz konvencionalne proizvodnje. S druge strane i proizvođači sve više pažnje posvećuju kvalitetu konzumnih jaja kako bi se postigao dobar plasman i cena na tržištu. Cilj ovog istraživanja bio je da utvrdi unutrašnji i spoljašnji kvalitet jaja kokoši uzgojenih u organskoj proizvodnji, u odnosu na kokoši držane u konvencionalnom sistemu. U uzorku od 30 jaja istraživani su unutrašnji i spoljašnji kvalitet jaja u sredini ciklusa nosivosti na organskoj i konvencionalnoj farmi. Od osobina spoljašnjeg kvaliteta jaja analizirani su: težina jaja, čistoća jaja, boja ljuske, indeks oblika, sila loma, debljina ljuske i težine ljuske, a za unutrašnji kvalitet: visina belanca, boja žumanca i USDA. Način držanja značajno je uticao na čistoću jaja, boju ljuske i debljinu ljuske. Jaja proizvedena u konvencionalnim kavezima imala su znatno tamniju boju ljuske (P<0,05) i veću težinu ljuske (P<0,05). Jaja su značajno čistija (P<0,001) od kokoši u konvencionalnom sistemu, u odnosu na jaja iz organskog sistema. Dobijeni rezultati su logični jer boja ljuske jaja je osobina koja je vezana  za genotip, a ne za način držanja. Kokoši koje su bile u organskom sistemu pripadale su čistim rasama živine i njihovim melezima, a oni po pravilu imaju svetliju ljusku u odnosu na komercijalne hibride. Što se tiče čistoće ljuske, takođe je logično da jaja iz organskog sistema imaju više zaprljanu ljusku jer su uslovi u gnezdima lošiji nego u kavezima kada je čistoća u pitanju. Jaja proizvedena u organskom sistemu imala su svetlije žumance od jaja proizvedenih u kavezima, ali razlika nije bila statistički značajna. I ovaj rezultat je logičan i ponavlja se u istraživanjima, jer je u konvencionlanoj proizvodnji dozvoljeno dodavanja sintetičkih pigmenata dok u organskoj proizvodnji nije. To znači da se u konvencionalnoj proizvodnji može postići bilo koja boja, a u organskoj proizvodnji je boja prirodna, pa je često svetlija. To razbija još jednu predrasudu naših potrošača da tamnije žumance znači i ekstenzivni (prirodni) odgoj kokoši nosilja.