BroilerStudija koja je sprovedena u Alberti, u Kanadi, pokazala je koliku su promenu pretrpeli borjlerski pilići zahvaljujući pedesetogodišnjem radu na njihovoj selekciji. Pored napretka, naravno, pojavile su se i neke neočekivane posledice sa kojima ćemo se suočavati u budućim selekcijskim programima.

Na Univerzitetu Alberta u Kanadi odgajaju se  linije koje postoje od 1957. godine i od 1978. godine na kojima nije vršena nikakva dalja selekcija. Ove linije se koriste da se uporedi genetski napredak kod genotipova za proizvodnju živinskog mesa. Ove dve linije su upoređivane sa brojlerskim hibridom Ross 308 iz 2005 godine. Istraživanje je sproveo prof. dr Martin Zuidhof sa saradnicima.

U radu koji je objavljen u časopisu Poultry Science, oni su objasnili proceduru ispitivanja. 180 pilića svake linije je podeljeno na 4 ponavljanja i odgajani su na standardnom (današnjem) programu ishrane do 56 dana starosti. Meren je prirast, utrošak hrane i konverzija hrane, a posebnim statističkim metodama (Gompertz-ova kriva) izračunate su i upoređene krive porasta. Praćene su i klanične karakteristike, posebno prinos belog mesa.

Od 1957. do 2005. godine prirast brojlera povećao se za preko 400%, dok se utošak hrane za kilogram prirasta smanjio za 50%. To znači da je godišnje povećanje telesne mase sa 42 dana starosti iznosilo 3,3%.

14-12-16Alberta1

Na slici su prikazani izgled i telesna masa brojlera sa 0, 28 i 56 dana starosti.

Prinos grudnog mesa je značajno porastao, a sadržaj abdominalne masti je značajno opao tokom godina, pod uticajem selekcije. Prinos velkog grudnog mišića (musculus pectoralis major) je porastao 79% kod muških i 85% kod ženskih jedinki u periodu od 1957. do 2005. godine, a mali grudni mišić (musculus pectoralis minor) povećao se za 30% kod muških i 37% kod ženskih pilića.

Moderni hibridi rastu veoma brzo jer imaju znatno veći genetski potencijal za porast u odnosu na ranije linije. Pri tome su primenjivane tradicionalne genetičke metode – slekcija na brz porast i dobru konstituciju. One su bile uspešne jer u živinarstvu imamo kratak generacijski interval i visoku reproduktivnu sposobnost, što je za metode selekcije veoma značajno.

Danas se selekcijski programi suočavaju sa nekim drugim problemima kao što su zdravlje životinja, slabljenje imunog sistema, slabljenje lokomotormog aparata, itd. Sve to će biti novi izazovi za selekcionere u budućem radu i oni se nadaju da će pronaći mehanizme da sve probleme uspešno prevaziđu.

Izvor:

Zuidhof M.J., B.L. Schneider, V.L. Carney, D.R. Korver and F.E. Robinson. 2014. Growth, efficiency, and yield of commercial broilers from 1957, 1978 and 2005. Poultry Science. 93 (12):2970-2982. doi: 10.3382/ps.2014-04291