Precizna ishrana je koncept za koji se smatra da ima veliku budućnost u ishrani domaćih životinja. Ona se načelno bazira na principu individualne ishrane životinja, na osnovu njihovih potreba, a sve se postiže uz pomoć IT tehnologije i sofisticirane obrade podataka. Ona ima veliku perspektivu kod krupnijih domaćih životinja, ali ima i svoju perspektivu u živinarstvu.  Jedan od primera realizovanih projekata individualne ishrane živine imamo na Univerzitetu Alberta (Kanada), gde je tim prof. dr Martina Zuidhofa razvio program precizne ishrane brojerskih roditelja.

Poznata je činjenica da će brojlerski roditelji čija je telesna masa ispod ili iznad proseka davati manje pilića, te je i cilj svakog odgoja teških roditelja da se restriktivnom ishranom njihova telesna masa održi u optimalnim granicama. Međutim, kompeticija za hranu dovodi do loše uniformnosti u jatu i time se još više narušavaju proizvodne performanse. Sistem precizne ishrane koji je razvijen na ovom Univerzitetu omogućava pticama da uđu u boksić i stanu na platformu koja automatski meri njihovu telesnu masu i očitava broj na krilnoj markici. Softverski program prepoznaje pticu i povezuje je sa njenim potrebama za taj dan uz informaciju koliko je tog dana jela i da li su njene potrebe zadovoljene. Ukoliko je ptica lakša nego što bi trebalo, sistem joj omogućava da dobije dodatnu hranu dok je još u boksu, i to u onoj količini koja je njoj potrebna. Posle toga, sistem je blago “izbacuje” iz boksa. Ako je ptica normalne telesne mase, biće uklonjena iz boksa bez dodatnog hranjenja.

Na ovaj način prof. Ziudhof i njegov tim dobili su idelanu uniformnost eksperimantalnog jata i očekivali su efekat od 10% povećanja produktivnosti, ali ovaj cilj još uvek nije ostvaren. Očigledno da postoje i drugi faktori koji su bitni da bi sistem precizne ishrane funkcionisao. Njihov zaključak je da su tehnološki predviđene telesne mase suviše niske da bi neke ptice postigle polnu zrelost. Potrebno je povećati količinu hrane kojom se ptice hrane kako bi smo bili sigurni da je svaka zadovoljila svoje potrebe.

Ovaj sistem ne zahteva povećan utrošak radne snage, naprotiv. Sve je automatizovano – od merenja ptica do davanja hrane.  Ono što je bila glavna prepreka njegovoj široj implementaciji je cena koja nije mogla da opravda uštede i nije bila prihvatljiva za živinarsku proizvodnju. Ipak, cena senzora i kompujetrske tehnologije pada, pa je realno očekivati da će se u narednom periodu ovakav način ishrane i finansijski isplatiti, a tada će se moći preporučiti i za širu praksu.