pilići 1U svetu se svake godine milijarde muških pilića ubiju čim se ispile iz jajeta. Razlog je to što petlići ne nose jaja, a njihov tov nije isplativ. Kada se pilići u inkubatorskim stanicama izlegu, radnici ih odmah sortiraju na muške i ženske. Ženski pilići se stavljaju na desnu pokretnu traku, pakuju u kartone i šalju dalje na farme za odgoj. Muški pilići lakih linija se stavljaju na levu pokretnu traku, koja ih vodi direktno u smrt.

Razlog tome je specijalizacija industrijskog gajenja živine, objašnjava Marius Tünte, iz Nemačkog udruženja za zaštitu životinja u intervju za Deutsche Welle: “Postoje pilići za tov, koji se gaje zbog mesa i pilići za nošenje jaja. Muški pilići za proizvođače jaja nemaju ekonomsku vrednost i zbog toga se oni jednostavno ubijaju”.

Polovina izleženih pilića su muškog pola i zbog toga su nepoželjni. Njihov tov nije isplativ, jer ne rastu dovoljno brzo da bi bili profitabilni. Za tov  postoje druge, specijalizirane tovne rase, kod kojih se tove i muški i ženski pilići. U Nemačkoj se godišnje ubije oko 40 miliona muških pilića, a u celom svetu oko dve i po milijarde.

Sečenje ili gušenje

Muški pilići se seckaju u specijalnim mašinama za mlevenje sa oštrim noževima ili se guše ugljen dioksidom.  Tünte kaže da u oba slučaja životinje prolaze agoniju.  Često se dešava da prilikom mlevenja životinje prežive s teškim povredama. Na snimcima tokom puštanja plina, jasno se može videti kako se životinje bore za vazduh, pre nego što umru. Ubijeni pilići se prerađuju u životinjsko brašno ili zapale. Neki od ugušenih pilića se koriste u zoološkim vrtovima  kao hrana za ptice grabljivice – ali prema Nemačkom udruženju za zaštitu životinja to je samo mali procenat.

 Organske farme nisu rešenje

Tek nakon razvrstavanja pilića na muške i ženske, odlučuje se da li će ženski pilići ići u organsku proizvodnju ili proizvodnju u kavezima – što znači da i se farme koje proizvode organska jaja ne mogu udaljiti od ovog problema. “Trenutno ne postoji alternativa na tržištu”, kaže Gerald Wehde, iz  saveza za organsku proizvodnju, Bioland: “Možemo samo pokušati ublažiti problem”.

U današnje vreme se ubijaju koke nosilje nakon prvog mitarenja. Bioland zbog toga preporučuje svojim farmerima da kokoši ne ubijaju, jer i nakon mitarenja one ponovo nose jaja. Kada bi više koka nosilja doživelo drugu godinu proizvodnje, potreba za novim kokama nosiljama bi se smanjila.

 Kršenje Zakona o zaštiti životinja?

Prema prvom članu Zakona o zaštiti životinja, za ubijanje životinja mora postojati dobar povod. Borci za prava životinja, čak i pojedini pravnici, smatraju da za ubijanje muških pilića  ne postoji dobar razlog. Ipak pravilnikom Evropske unije se ova praksa dopušta, čak je uređeno na koji način se pilići trebaju samleti ili ugušiti – mašina za mlevenje ne sme se pretovariti, a pilići smeju biti stari samo 72 časa.

Savezno ministarstvo za ishranu, poljoprivredu i zaštitu potrošača (BMELV) je na pitanje DW-a da li postoji rešenje je odgovorilo: “Ubijanje muških pilića bi trebalo biti poslednje rešenje, nakon isključivanja ostalih mogućnosti za eventualnu upotrebnu vrednost životinja.” Ali drugog rešenja nema, osim neisplativog tova pilića, što je i od početka bio problem.

 Rešenje na vidiku?

Da ubijanje miliona muških pilića nije ni praktično, ni u skladu sa Zakonom o zaštiti životinja, većini je jasno – čak i kompanijama za gajenje pilića.

“Nijedan čovek, niti industrija, ne želi nastaviti sa ubijanjem zdravih, muških pilića”, kaže Maria-Elisabeth Krautwald-Junghanns, veterinarka i naučnica sa Univerziteta Leipzig. Ona istražuje načine za određivanje pola pilića pre ispiljenja. Na taj način bi se pustili da se izlegu samo ženski pilići.

Kod goveda i drugih sisara rešenje je jednostavnije. Kod njih se  sperma može razvrstati na muške i ženske spermatozoide. Kod živine to nije moguće, jer muška polna ćelija ne određuje pol nego  ženska, jajna ćelija.

Najbolje rešenje, sa strane uzgajivača kokošaka i saveza za zaštitu životinja je uzgoj rasa koje su pogodne za nošenje jaja – ženke, a muške piliće za tov – kao što je bilo pre 1950 godine.

Izvor: Deutsche Welle, februar 2015.

http://www.dw.de/die-schattenseiten-der-eierproduktion/a-17015304