Header image alt text

Živinarstvo.com

Alternativni sistemi u proizvodnji jaja

Alternativni sistemi u proizvodnji jaja dati su u ovom tekstu. U našoj zemlji trenutno je najzastupljenije držanje nosilja u konvencionalnim kavezima, ali ovaj način držanja je u suprotnosti sa zakonskim odredbama o dobrobiti životinja. Prema Pravilniku o uslovima za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme u objektima u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe, načinu držanja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja, kao i sadržini i načinu vođenja evidencije o životinjama (Službeni glasnik RS 6/10, 57/14), kokoši nosilje mogu se držati u kaveznom sistemu, ali samo u obogaćenim kavezima ili u nekom od tzv. alternativnih sistema (različiti oblici podnog sistema).

  1. Obogaćeni kavezi

Važeći Pravilnik o uslovima za dobrobit životinja bliže određuju uslove koje mora zadovoljiti obogaćeni kavez za uzgoj živine:

1) površina poda od najmanje 750 cm2 po kokoši, od čega 600 cm2 mora da bude korisna površina za kokošku nosilju; visina kaveza, osim visine iznad korisne površine za kokošku nosilju, od najmanje 20 cm i ukupna površina poda koja nije manja od 2000 cm2 po kavezu;

2) gnezdo;

3) prostirka koja je čista, suva, od rastresitog materijala, koja omogućava kljucanje i čeprkanje i koja ne šteti zdravlju kokoške nosilje;

4) odgovarajuće grede (sedala), dužine najmanje 15 cm za svaku kokošku nosilju;

5) hranilica dužine najmanje 12 cm za svaku kokošku nosilju i sistem za napajanje u svakom kavezu, s tim da najmanje dve pojilice moraju da budu dostupne svakoj kokoški ako se za napajanje koriste nipl pojilice sa tacnicama;

6) kavez opremljen odgovarajućim materijalom za trošenje kandži.

7) Zbog lakše kontrole, naseljavanja ili vađenja kokošaka nosilja, prolaz između pojedinih redova kaveza mora da bude širok najmanje 90 cm, a udaljenost od poda objekta do prvog reda kaveza mora da iznosi najmanje 35 cm.

Prema broju kokoši koje se u njima gaje, obogaćeni kavezi mogu biti mali (10 -12 koka), srednji (15-30 koka) ili veliki (do 60 koka). Postoje izvesne razlike u obogaćenim kavezima u zavisnosti od proizvođača – položaj i visina sedala, položaj gnezda i ostale opreme, visina kaveza, izgled i oblik peščanog kupatila.

Sedala predstavljaju odgovarajuće oble gredice na kojima ptica može da sedi i da se odmara obavijajući pritom svojim prstima sedalo. To spada u elementarne oblike ponašanja živine i ptica, jer je za ligamente nogu i prstiju prirodan položaj da one obuhvataju „granu“, a neprirodan da stalno stoje na nogama, ispruženih prstiju što ima je u klasičnom kavezu jedino moguće. Svakoj ptici je na raspolaganju 15 cm sedala čija gornja površina treba da bude ravna, a ne obla, kako bi se smanjio pritisak na grudnu kost, a time i opasnost od njene deformacije.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Sedala

Gnezda se u obogaćenim kavezima sastoje od zaštitne zavese, koja je uglavnom izrađena od plastike, koja pruža potreban mir i izolovanost kokoškama tokom nošenja jaja. U ovakovom sistemu potrebno je automatsko skupljanje jaja, jer se ona brzo nagomilavaju na delu trake ispred gnezda.

Peščano kupatilo služi kokoškama za kupanje i čeprkanje po podlozi. Ona mogu biti u obliku posude sa peskom ili ploče u vidu veštačke trave na koju se može sipati pesak.

Pescano kupatilo

Peščano kupatilo

Oprema za skraćivanje kandži i kljunova. Na obogaćene kaveze se na određena mesta postavljaju pločice sa grubom površinom koje omogućavaju pticama da grebanjem održavaju dužinu kandži i otupljuju vrh kljuna.

Obogaćene kaveze proizvode svi vodeći proizvođači opreme u svetu. Iako su svi konstruisani u osnovi po istim principima, svaki tip kavez ima neke svoje specifičnosti, a modeli se stalno usavršavaju sa ciljem da se nosiljama omogući maksimalna zaštita njihove dobrobiti, a da se to ne odrazi negativno ni na njihovo zdravstveno stanje, ni na proizvodnju. Više o izvedbama obogaćenih kaveza i njihovom karakteristikama možete pročitati na sledećim linkovima:

www.bigdutchman.rs

www.specht-tenelsen.de

www.jpe.org

http://farmerautomatic.com

Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije ili objašnjenje sadržaja na navedenim sajtovima pitajte stručnjaka.

Program ishrane, svetlosni režim i zdravstvena zaštita nosilja ne razlikuju se mnogo u odnosu na odgoj u konvencionalnim kavezima. Izvesne specifičnosti ipak postoje i vezane su za gustinu naseljenosti, kontrolu jata i nešto drugačiju ishranu. Kokoši se slobodno kreću unutar kaveza, tako da je iskustvo pokazalo da su bolje manje grupe, odnosno kavezi sa 20 i 40 kokoši. Tako je olakšana i kontrola jata, jer radniku nije lako da uoči uginuća ili neke probleme ukoliko je grupa suviše velika. Što se tiče ishrane, upravo zbog kretanja nosilje imaju nešto veće uzdržne potrebe tako da se i sastav i količina hrane moraju tome prilagoditi.

Proizvodni rezultati nosilja u obogaćenim kavezima mogu biti na nivou rezultata u konvencionalnim, pod uslovom da su kavezi dobre izvedbe i da se tehnologija striktno primenjuje.

U tzv. alternativne sisteme držanja spadaju

– podni sistem,

– avijarni sistem,

– podni sistem sa ispustom (free range) i

– organska proizvodnja.

Način držanja u ovim sistemima regulisan je zakonskim propisima (Zakon o dobrobiti životinja, “Sl. glasnik RS”, br. 41/2009. i njegova podzakonska akta). Ovaj  zakon obavezuje proizvođače da kokoškama nosiljama koje se uzgajaju na alternativni način, između ostalog, obezbede:

1) prostor za hranjenje od najmanje 10 cm za svaku kokošku na ravnoj hranilici, odnosno najmanje 4 cm prostora na okrugloj hranilici;

2) prostor za napajanje od najmanje 2,5 cm za svaku kokošku nosilju koja se napaja iz ravnih pojilica, najmanje 1 cm prostora za svaku kokošku nosilju koja se napaja iz okruglih pojilica ili najmanje jedna nipl pojilica na 10 kokošaka. Ako se za napajanje koriste podne pojilice pristup do bar dve pojilice za svaku kokošku nosilju;

3) najmanje jedno gnezdo za sedam kokošaka nosilja, a ako je predviđeno grupno gnezdo, to gnezdo ono mora da zahvata najmanje 1 m2 prostora u objektu za svakih 120 kokošaka nosilja;

4) odgovarajuće grede bez oštrih ivica dužine najmanje 15 cm po jednoj kokoški nosilji, s tim da grede ne smeju da budu nameštene iznad prostirke, da udaljenost između pojedinih greda iznosi najmanje 30 cm i da udaljenost između grede i zida iznosi najmanje 20 cm;

5) površina sa prostirkom od najmanje 250 cm2 po nosilji koja pokriva najmanje jednu trećinu površine poda objekta;

6) Ako se kokoške nosilje uzgajaju u objektu koji ima više nivoa, u objektu ne sme da bude više od četiri nivoa, prostor između nivoa meren iznad glave kokoške nosilje mora da iznosi najmanje 45 cm i nivoi moraju da budu takvi da feces ne pada sa gornjih na donje.

7) Ako se kokoške nosilje uzgajaju na alternativni način u objektu koji ima uređen ispust, mora da bude obezbeđeno više otvora koji su razmešteni po celoj dužini objekta.

Svaki otvor mora da bude visine najmanje 35 cm i širine najmanje 40 cm, s tim da za grupu od 1000 kokošaka nosilja mora da bude obezbeđeno ukupno 2 m2 otvora.

8) Gustina naseljenosti kokošaka nosilja koje se uzgajaju na alternativni način ne sme da bude veća od 9 kokoši po m2 korisne površine.

Podni sistem

Ovaj sistem može biti sa ispustom ili bez njega. Ukoliko nema ispusta govorimo o klasičnom podnom sistemu držanja u kome se kokoši drže na dubokoj prostirci ili na rešetkastom podu, ali sve vreme eksploatacije kokoši ostaju u objektu i ne izlaze napolje.

U ovom sistemu gustina naseljenosti može biti do 7 koka/ m2. Maksimalno 2/3 prostora u objektu može imati sedala i rešetkasti pod, a 1/3 objekta  mora biti prekrivena prostirkom kao što je piljevina, pesak ili slama. U objektu se nalaze i gnezda koja mogu biti postavljena uz zidove objekta i uglavnom imaju više nivoa.

Ovi sistemi zahtevaju da se redovno održava prostirka, da se zamenjuje vlažna i da se povremeno dodaje suva. Nosilje su dosta aktivne i čeprkaju podlogu pa se ne stvara pokorica u velikoj meri, ali može da bude povećan nivo prašine i amonijaka u objektu. Najbolje je ako postoji automatsko sakupljanje jaja, a ako ne postoji potrebno je da se jaja sakupljaju više puta u toku dana, uz stalnu kontrolu i smanjivanje broja podnih jaja. Jedan od problema ovog sistema držanja je povećan broj jaja II klase, jer se jaja zaprljane ljuske ne mogu izneti na tržište.

Podni sistem držanja sa ispustom (free range)

Ovaj sistem ima iste uslove uzgoja u objektu kao i prethodna dva. Razlika je u tome što postoji slobodan izlaz van objekta. Normativi potrebnog prostora na ispustu po kokoši variraju od 2,5 do preko 10 m2 površine. Sistemi se razlikuju i po veličini i načinu održavanja ispusta, kao i u opremi koja se dodaje na travnatu površinu. Više o uslovima i načinu održavanja ispusta možete pročitati ovde.

U sistemu držanja sa ispustom kokoši mogu da ispolje sve oblike prirodnog ponašanja. Negativno je to što su ptice više izložene bolestima i predatorima i slabija je kontrola u jatu. Na tako velikoj površini ne može se sprečiti kontakt sa izmetom drugih životinja, a teže je održavanje higijene zbog klimatskih uslova, vlage, toplote, itd.

Podni sistem sa ispustom

Podni sistem sa ispustom

Avijarni sistem

Ovaj sistem predstavlja kombinaciju podnog i kaveznog sistema. Liči na kavezni sistem kome su stranice otvorene, tako da kokoši mogu slobodno da se kreću sa niova na nivo. Sedala, hranilice i pojilice se  nalaze na više spratova tako da se živina slobodno kreće i menja spratove po želji, koristeći ceo objekat. U ovom sistemu može da se uzgaja i do 18 koka po m2 podne površine, a svakoj kokoši mora biti obezbeđeno 15 cm sedala.

Avijarni

Avijarni sistem (Izvor: www.jpe.org)

Avijarni sistemi mogu biti sa integrisanim i neintegrisanim gnezdima. Kod neintegrisanih gnezda, po sredini objekta postavljeni su žičani podovi na više nivoa, od kojih svaki ima hranilice, pojilice, sedala i traku za izđubravanje ispod žičanog poda. Visina najnižeg sprata je min. 45 cm od poda. Prostor ispod “kaveza” može biti blokiran ili slobodan da ptice prolaze i u tom slučaju mora biti prekriven prostirkom. Gnezda se nalaze na bočnim zidovima i mogu biti postavlljena u više redova. Kod drugog tipa gnezda su integrisana unutar žičanih podova, ali nisu ravnomerno raspoređena.

U avijarnom sistemu ostvaruju se dobri proizvodni rezultati, ali su oni nešto lošiji od rezultata u konvencionalnim kavezima. Svi vodeći proizvođači opreme stalno inoviraju avijarne sisteme kako bi prevazišli navedene nedostatke. Više o tipovima avijarnih sistema i njihovim karakteristikama možete pročitati na sledećim linkovima:

www.bigdutchman.rs

www.specht-tenelsen.de

www.jpe.org

http://farmerautomatic.com

Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije ili objašnjenje sadržaja na navedenim sajtovima pitajte stručnjaka.

 

Prijava na e-bilten

Prijavite se na naš e-bilten i redovno budite informisani o novim tekstovima, postovima, odgovorima naših stručnjaka, dešavanjima i drugim novostima.