Header image alt text

Živinarstvo.com

Kljucanje perja/kanibalizam

Kljucanje perja, koje često može da preraste i u kanibalizam, predstavlja značajan problem u odgoju lakih nosilja za proizvodnju konzumnih jaja. Taj problem se pojavljuje u svim sistemima, a u poslednje vreme je značajan kod kokoši koje se drže u podnom sistemu. S obzirom na to da će donošenjem novih zakona držanje nosilja u podnom sistemu biti sve zastupljenije, dajemo nekoliko objašnjenja i preporuka o tome kako prepoznati znake kanibalizma i šta učiniti kako bi se ova pojava sprečila.

Zbog čega je bitno stanje perja i pokrivenost perjem kod nosilja?

Kokoši se u toku života kljucaju i oštećuju perje drugim jedinkama iz različitih razloga. Oštećenje perja i gubitak telesnog pokrivača su u svakom slučaju štetni. Prvo, to je opasan znak da u jatu može da izbije kanibalizam koji se može završiti i smrću napadnute jedinke. Drugo, svako oštećenje telesnog pokrivača dovodi do gubitka energije, što znači da se deo hrane koristi za održavanje telesne temperature i povećava se konverzija. Treće, ptica trpi bol, povećava se stres i osetljivost ptica prema bolestima.

Kljucanje perja može biti uzrok značajnih finansijskih gubitaka na farmi.

Kljucanje perja pojavljuje se u različitom stepenu, a postoje i različite vrste kljucanja. Prvo morate da odredite u kojoj meri je zapravo kljucanje perja prisutno na Vašoj farmi i koja je vrsta kljucanja u pitanju.

U tome Vam može pomoći sledeća klasifikacija:

1. Nežno kljucanje perja. Ovo nije opasno jer ptica samo nežno kljucne drugu pticu ne nanoseći joj pri tom ozbiljno oštećenje ili povredu. Napadnuta ptica ignoriše ovo kljucanje, što znači da joj se ne nanosi bol. Opasno je samo ako je ovo kljucanje zapravo indikator problema “u najavi”.

2. Grubo kljucanje perja. Predstavlja grubo kljucanje perja najčešće u predelu leđa i kloake, koje se završava čupanjem pera. Iščupana pera često budu pojedena. Napadnuta ptica beži i sklanja se jer joj čupanje perja nanosi bol. Ukoliko se agresivno čupanje perja nastavi, žrtva se nekada preda, ostaje mirna i ne beži iako je izložena kljucanju.

3. Kanibalizam. Ovakvo kljucanje pojavljuje se nakon grubog kljucanja, kada se pojave gola mesta na koži – bez perja. Onda se kljucanje nastavlja i po koži što izaziva povrede, krvarenje, infekcije i može da dovede do smrti jedinke.

4. Kljucanje oko kloake. Ovo treba razlikovati od kanibalizma iako se dešava u istoj regiji. Kljucanje oko kloake može da rezultira “izvlačenjem” dela unutrašnjih organa i javlja se i kod dobro operjalih ptica. Najčešće se javlja pri pronošenju.

5. Agresivno kljucanje. Ovo kljucanje je usmereno na glavu i vrat druge ptice. Iako često prouzrokuje oštećenje, agrsivno kljucanje je motivisano nekim drugim uzrocima (pre svega agresivnim ponašanjem) i nije pojava koja spada u istu grupu sa kljucanjem u predelu leđa i repa.

Fokusirajte se prvo na deo tela koji je ugrožen:

–     Ako je to region vrata i glave najverovatnije je u pitanju agresija ili mehaničko oštećenje. Agresivno kljucanje se javlja prilikom borbi, jurnjave i uspostavljanja hijerarhije. Ovo nije jako opasno. Mehaničko oštećenje se pojavljuje kad deo opreme ili objekta izaziva mehaničko otpadanje i oštećenje perja.

–     Ako je u pitanju region leđa, repa i oko kloake, uzroci mogu biti sledeći:

  • Neizbalansirana hrana – npr. nedostatak esencijalnih aminokiselina ili natrijuma
  • Stres
  • Nedostatak prostora i mogućnosti za čeprkanje
  • Slabo korišćenje ispusta
  • Bolest

Ako niste sigurni kako da razlikujete tipove kljucanja, pogledajte kratke filmove na adresi

http://www.featherwel.org/injuriouspecking

Šta učiniti da se reši problem?

Kod jata gde je problem izbio teško se može postići oporavak telesnog pokrivača, ali moguće je pojavu zaustaviti i sprečiti dalju eskalaciju.

Ako se radi o oštećenju perja na glavi i vratu koja je nastala zbog neadekvatne opreme – proverite visinu pojilica i hranilica, posebno ako su hranilice sa lancem. Potrudite se da oprema dobro funkcioniše. Proverite veličinu i ivice otvora za izlazak na ispust, kao i svih površina gde se živina provlači.

Ako se radi o agresivnom kljucanju, izbegavajte da mešate grupe u kojima je već uspostavljena hijerarhija. Povećajte prostor za čeprkanje, prostor na verandama, oko hranilica i pojilica. Dodajte hranilice i pojilice, sedala i gnezda. Obezbedite zaklone – mesta koja su vizuelno izolovana od ostatka objekta gde se mogu sakriti inferiorne ptice.

Ako je gubitak perja na leđima, prvo proverite zdravstveno stanje, proverite da li postoji prisustvo parazita i proverite sastav i kvalitet hrane. Povećajte prostor i mogućnost za čeprkanje, dodajte blokove za kljucanje, okačite plastične kanistere ili bale slame kako bi ptice imale čime da se zabavljaju i šta da kljucaju. Održavajte prostirku, tako da bude rastresita jer ona stimuliše ptice da stalno čeprkaju. Pogledajte nekoliko ilustracija o tome šta možete okačiti pticama da kljucaju:

http://www.featherwel.org/feedenrichments/peckingobjects

Postavite priručne nadstrešnice na ispuste i motivišite koke da izlaze na ispust. Evo kako:

Ako je kanibalzam već izbio, morate se potruditi da ga zaustavite, a kod narednog jata možete od početka preduzeti mere da do kanibalizma ne dođe. Tek kod narednog jata imate šansu da od početka primenjujete preventivne mere koje se odnose na odgoj jata, preseljenje u objekte za nošenje, navikavanje na ispust, itd. Ne smete zaboraviti da kokice posle perioda odgoja najčešće menjaju sredinu i dolaze u objekte za eksploataciju koji imaju pristup ispustu. To je za njih veliki stres jer su deo vremena provele i u transportu, pa kad ih pustite u novu sredinu mogu početi da stvaraju obrazac ponašanja koji vodi ka kljucanju.

Šta možete da uradite?

1. Prilagodite uslove smeštaja

Potrudite se da uslovi u eksploataciji budu što sličniji onima u odgoju i da smanjite stres usled preseljenja.

–    Ujednačite ambijentalne uslove: Ostavite u početku isti svetlosni program na koji su ptice navikle. Pokušajte da koristite isti tip htranilica i pojilica kao u odgoju. Ako to nije moguće, obezbedite u objektima za odgoj bar nekoliko dodatnih pojilica koje su iste kao pojilice u objektima za eksploataciju, kako bi se ptice navikle. Ako je pod u objektima za eksploataciju na više nivoa, obezbedite takve platforme i u objektima za odgoj. Obezbedite barem sedala da se ptice naviknu.

–    Odmah omogućite pticama da koriste prostirku: Ovo je jako bitan momenat za podsticanje čeprkanja kao oblika normalnog ponašanja i prvi faktor za sprečavanje kljucanja. Kad ih pustite na prostirku, a ne samo na rešetkasti pod blizu gnezda, značajno razređujete gustinu naseljenosti u objektima i tako sprečavate gužvu i frustraciju među pticama. Mnogi se boje da će puštanje kokica na prostirku od prvog dana povećati broj podnih jaja. To se može sprečiti tako što će prostirka u početku biti nešto tanja, pa kad ptice nauče da nose u gnezda onda se njena debljina povećava. Takođe, treba kokice uveče pre gašenja svetla postavljati na rešetkasti pod u objektu, kako bi ujutru bile što bliže gnezdima. Pomozite im tako što ćete ih ručno podići na rešetke ili tako što će se iznad rešetkastog poda posledenje ugasiti svetlo. Onda će one same da se okupe na tom delu pre spavanja. Naravno, jato se često mora obilaziti, a podna jaja redovno sakupljati.

–    Pustite kokice na ispust što pre, naravno ako dozvoljavaju vremenski uslovi. Što ranije se ptice naviknu da izlaze napolje, to je rizik od kanibalzma manji. Ispust u početku može biti ograničen, dok se kokoši ne naviknu. Ako počnu da nose jaja na ispustu, ograničite im vreme izlaska samo na popodnevne sate.

2. Održavajte ispust

– Poznato je da je pojava kanibalzma veoma retka kod ptica koji izlaze na ispust i koje se na njemu komforno osećaju. Da bi obezbedili normalno korišćenje ispusta, morate pre svega da obezbedite atraktivne i dovoljno široke otvore za izlazak, da obezbedite prirodan zaklon u vidu drveća i žbunja, obezbedite veštačke nadstrešnice na više mesta na ispustu (posebno ako nemate prirodno rastinje). Održavajte ispust i smanjite blato i nečistoću, obezbedite ispust od predatora.

3. Održavajte prostirku

– Suva, čista i rastresita prostirka je osnova za razvoj normalnog ponašanja, pre svega čeprkanja i kupanja u prašini. Nedostatak mogućnosti za čeprkanje važan je uzrok pojave kanibalizma, pa iako je prostirku teško održavati, budite motivisani upravo činjenicom da time značajno smanjujete mogućnost pojave kljucanja perja. Sa negom prostirke mora se započeti još u periodu odgoja jer ptice u ranom uzrastu steknu naviku da čeprkaju po prostirci. Ako tu naviku ne steknu, velika je verovatnoća da i u toku eksploatacije neće imati potrebu da čeprkaju po prostirci nego da napadaju i kljucaju druge ptice.

U toku eksploatacije, takođe se stalno morati voditi računa o tome da prostirka bude čista i rstresita i to regulisanjem ambijentalnih faktora, kontrolom pojilica i zamenom vlažne prostirke. Prostirka se može s vremena na vreme prevrtati, a može se dodavati i nova, sveža prostirka. Pomaže i to da se oko ulaznih otvora na spoljašnjoj strani objekta postave daščice ili rešetkaste ploče kako bi se sprečilo unošenje vlage i blata direktno sa ispusta.

Prostor oko otvora

Prostor oko otvora

4. Ishrana

Treba imati u vidu da postoji veza između kvaliteta i načina ishrane i kljucanja perja.

–    Proteini. Hrana koja je deficitarna u proteinima ili nekim aminokiselinama (naročito u metioninu) može dovesti do slabijeg operjavanja. Ako posumnjate da je hrana lošijeg kvaliteta, obavezno konsultujte nutricionistu. Takođe, izbegavajte naglu promenu hrane, posebno ako nova hrana sadrži manji procenat proteina.

–    Sirova vlakna. Uočeno je da je stepen pojave kanibalizma manji u jatima koja su konzumirala hranu sa većim sadržajem celuloze. Takva hrana se sporije jede, pa je manje vremena za dosadu i međusobno kljucanje. Dobra je ideja da se u objektu postave hranilice sa kabastim hranivima koje ptice mogu kljucati (na slici je hranilica sa šargarepom, može se dodati i lucerka…). Naravno, izlazak na ispuste koji su bogati zelenom masom povećava konzumaciju celuloze.

–    U ishrani je bolje koristiti brašnastu hranu, a ne peletiranu.

Hranilica sa šargarepom

Hranilica sa šargarepom

5. Menadžment

Nadzor jata. Pravilan menadžment i stalan nadzor jata najviše će pomoći sprečavanju bilo kakavih problema, pa i kljucanja perja. Jato se mora obilaziti nekoliko puta dnevno i tom prilikom pažljivo treba gledati ponašanje ptica i stanje u jatu. Neke preporuke kažu da je bolje da više različitih ljudi obilazi jato (posebno u toku odgoja), kako bi se ptice navikle na ljude i kako bi se smanjila njihova plašljivost. Takođe, više ljudi uočiće različite probleme. Ovaj postupak nikako ne sme da ugrozi mere biosigurnosti na farmi.

Ambijentalni uslovi. Posebno voditi računa o ventilaciji i svetlu. Vazduh ne sme biti vlažan i zagušljiv jer to doprinosi nervozi u jatu i povećava vlažnost prostirke. Svetlo ne sme da bude prejako, posebno treba izbegavati prolazak jakog snopa svetla u objekat jer on iritira ptice i izaziva kljucanje.

Kontrola parazita i vaši. Kokoši na ispustima više su izložene parazitima i vašima što, pored toga što je loše po zdravlje, pojačava nervozu kod ptica. Kontrola i suzbijanje parazita mora se vršiti redovno.

Online aplikacija za merenje stepena oštećenja perja kod nosilja

U cilju smanjenja pojave kanibalzma u jatima kokoši nosilja koje se gaje na ispustu, u Velikoj Britaniji sproveden je zajednički projekat koji je okupio stručnjake iz RSPCA, Soil Association i Univerziteta Bristol, i oni su razvili jednu interesantnu aplikaciju koja omogućava proizvođačima konzumnih jaja da procene stepen oštećenja perja i preduzmu adekvatne mere u skladu sa ocenom koju dobiju. Za one koji razumeju engleski preporučujemo da posete sajt i da sami pronađu ono što im je interesantno i korisno.

Za one čitaoce koji se slabije služe engleskim jezikom dajemo dodatno objašnjenje koje će im pomoći da se snađu u korišćenju aplikacije.

Da bi se što objektivnije ocenio stepen oštećenja perja, u prvom delu dato je uputstvo kako se vrši procena stanja perja i skorovanje. Pregled ptica se vrši samo u jednom objektu na farmi i to u onom na kojem je najstarije jato. Ukoliko su sva jata iste starosti, odaberite objekat slučajnim izborom. Kad priđete objektu, odaberite ptice sa svih delova proizvodne jedinice – iz objekta, sa prilaza objektu, one koje čeprkaju po prostirci, one koje su na sedalima, na gornjim spratovima (kod avijarnog sistema), na donjim spratovima, one koje su na prilazima objektu, one koje su na ispustu, itd. Treba ispitati najmanje 50 ptica (ukupno). Idealno je ispitati po 5 ptica sa bar 10 lokacija u i oko objekta. Trudite se da budete objektivni. Ptice se ispituju vizuelno, bez hvatanja i uzimanja u ruke.

Koža se pregleda na dve regije – na vratu i u regiji leđa i koake.

Ocenjivanje se vrši prema skali od 0-2 i to prema sledećim kriterijumima:

0- Minimalan gubitak perja (ne vidi se koža, pera su cela ili blago oštećena, fali najviše jedno pero na pregledanoj regiji).

1 – Blagi gubitak perja (srednje oštećena pera, 2 ili više pera fali tako da se vidi koža, polje koje se vidi je manje od 5 cm).

2- Srednje do jako oštećenje (Vidi se gola koža, dimenzija je veća od 5 cm).

Rezultate treba uneti u tabelu. Donosimo primer tabele koja se odnosi na skorovanje perja u koju treba upisati podatke. U zaglavljima tabele pored engleskih naziva napisan je i prevod , a za upisivanje možete koristiti i tabelu koju ste sami napravili.

Zatim se dobijeni rezultati unose u aplikaciju i dobija se rezultat. Aplikacija se nalazi na sledećem sajtu:

http://assurewel.org/layinghens/howisyourfeatherlossmeasuringup/featherlossbenchmarkingtool

Nije bitno ako ne znate engleski! – U prvu kućicu upišite starost jata (Flock age), a ispod toga u sivo polje upišite rezultate. Prvi sivi deo odnosi se na glavu i vrat (head/neck), a drugi deo na leđa i kloaku (back/vent). U svaku kućicu upišite broj ptica sa odgovarajućom ocenom (broj ptica koje su dobile 0, broj ptica koje su dpbile 1 i broj ptica koje su dobile ocenu 2 ).

Kad unesete rezultate,kliknite na polje Plot Graph i na grafikonima će se pojaviti krst X koji označava u koju zonu spada Vaše jato.

Ako ste u CRVENOJ ZONI morate preduzeti nešto za poboljšanje uslova držanja. Vaše jato spada u naugroženiju kategoriju. U ovu kategoriju spada i 25% odgajivača iz Velike Britanije (nemamo podatke za Srbiju, pa prenosimo rezultate iz zemlje koja je u gajenju nosilja na ispustu daleko razvijenija). Morate otkriti uzroke zbog kojih se pojavljuje kljucanje perja u jatu, da bi ste preduzeli odgovarajuće mere. Hitno primeniti sve što je navedeno u preporukama za smanjenje kljucanja perja, a što se može uraditi odmah! Takođe, napravite dugoročni plan poboljšanja uslova na farmi kako Vam se ovakav slučaj ne bi ponovio i u narednom jatu. Čak i ako ne uspete da rešite problem u tekućem proizvodnom ciklusu, obavezno učinite sve da se pripremite za naredni ciklus. Ako niste u stanju da se izborite sa problemo, obavezno konsultujte stručnjake.

Ako ste u NARANDŽASTOJ ZONI, spadate u isti rang kao i 50% proizvođača u Velikoj Britaniji (nemamo podatke za Srbiju, pa prenosimo rezultate iz zemlje koja je u gajenju nosilja na ispustu daleko razvijenija). Morate napraviti plan koji će kontinuirano poboljšavati uslove na Vašoj farmi. Taj plan treba da uključi sve što je moguće popraviti odmah, ali posebno se orijentišite na popravku stanja za buduća jata.

Ako ste u ZELENOJ ZONI – nastavite sa sa radom kao i do sada! Vaše ptice su u dobrom stanju!

Izvor: World Poultry, Mart, 12, 2014.

Prijava na e-bilten

Prijavite se na naš e-bilten i redovno budite informisani o novim tekstovima, postovima, odgovorima naših stručnjaka, dešavanjima i drugim novostima.