Header image alt text

Živinarstvo.com

Tehnologija – proizvodnja jaja

Proizvodnja konzumnih jaja je veoma zahtevan tehnološki proces koji je u intenzivnom živinarstvu poprimio odlike industrijske proizvodnje. Pri tome se nije više vodilo računa o osnovnim biološkim potrebama živine, nego samo o efikasnosti i rentabilnosti proizvodnje. Upravo iz tog razloga, Zakon o dobrobiti životinja zabranjuje držanje nosilja u konvencionalnim (klasičnim) kavezima, a forsiraju se sistemi koji su mnogo bolji za dobrobit živine.

Novi propisi će dovesti do velike promene u proizvodnji konzumnih jaja u Srbiji, jer nije ni lako, a ni jeftino promeniti sistem držanja i način proizvodnje, ali nas ovaj veliki posao svakako čeka u bliskoj budućnosti. Stoga će vodič za tehnologiju proizvodnje jaja u kavezima svesti samo na osnovne činjenice, a više pažnje će se posvetiti alternativnim sistemima.

Postoje dve faze u sistemu proizvodnje konzumnih jaja: prva je odgoj kokica do 18. nedelja starosti,a druga je faza eksploatacije od pronošenja do izlučenja, što je najčešće u uzrastu od 72-76 nedelja. Hibridi koji se danas koriste u proizvodnji konzumnih jaja su veoma visokog genetskog potencijala, ali u kojoj meri će se on ispoljiti zavisi pre svega od uslova odgoja kokoši nosilja – odnosno od odgajivača.

Odgoj kokica do 18 nedelja

Proizvodnja 18. nedeljnih kokica predstavlja fazu sa mnogo tehnoloških specifičnosti i potencijalnih problema. Odgajivačima na raspolaganju stoji veći broj hibrida uglavnom sličnih karakteristika.

Proizvodne performanse lakih linijskih hibrida

proizvodnja jaja

Kao što se vidi iz tabele, proizvodne performanse su veoma slične, zato savetujemo da se pri izboru hibrida odlučite pre svega za pouzdanog dobavljača, odnosno za renomiranu farmu koja gaji roditeljsko jato. Kvalitet roditeljskog jata, ranija iskustva, mogućnost isporuke pilića u željeno vreme, cena pilića – sve su to faktori koji će uticati na odluku.

Pilići treba da imaju masu oko 40 grama i da su dobro ujednačeni. U zavisnosti od programa, pojedine inkubatorske stanice praktikuju da jednodnevne ženske piliće debikiraju prvog dana, pa se kod njihovog pregleda obraća pažnja i na kvalitet debikiranja i svako pile sa loše sečenim kljunom treba škartirati. Od prateće dokumentacije odgajivač obavezno dobija potvrdu o poreklu pilića i njihovom zdravstvenom stanju, uverenje da su izvršene obavezne vakcinacije (protiv marekove bolesti), potvrdu o vlasniku inkubatorske stanice i datumu izvođenja pilića.

Jednodnevni pilići se do farme za odgoj transportuju u vozilu sa klima uređajem. Po dolasku pilića na farmu ponovo se pregledaju i mere uzorci pilića, prebrojavaju se i smeštaju u pripremljen živinarnik.

Uslovi smeštaja pilića bilo koje proizvodne namene u osnovi su identični (ili vrlo slični) i detaljnije su opisani u delu proizvodnja mesa .

Evo samo nekoliko osnovnih napomena:

–     Na jednoj farmi može se gajiti samo živina istog uzrasta, po mogućnosti poreklom sa iste farme, odnosno iz iste inkubatorske stanice.

–     Objekti moraju biti potpuno pripremljeni – očišćeni, dezinfikovani, sa postavljenom opremom.

–     Oprema mora biti čista i dezinfikovana, a njena funkcionalnost proverena pre naseljavanja pilića.

–     Prostirka mora biti postavljena u sloju od min. 5-8 cm, zagrejana, čista i dezinfikovana.

–     Objekat treba zagrejati najamanje 24 sata pre naseljavanja, a poželjno bi bilo da to bude dva dana pre naseljavanja, kako bi se ugrejali i zidovi i prostirka.

–     Hranilice i pojilice moraju biti spremne i napunjene.

–     Mogu se dodati vitamini u vodu za piće u prvim danima života.

–     Grejna tela moraju biti adekvatno postavljena.

Ambijentalni uslovi

Kokice u odgoju su vrlo živahne i plašljive, pa usled nepažnje može doći do panike u jatu i njihovog nagomilavanja u uglovima i gušenja.Zbog toga gustina naseljenosti mora biti optimalna, a ambijentalni faktori podešeni tako da se kokice dobro osećaju.

Gustina naseljenosti, prostor za hranjenje i napajanje kokica u odgoju

TehnologijaNosilje_tab2Novo

Izvor: ISA General Management Guide Commercails, 2009.

(1) jedna okrugla pojilica po kavezu

(2) pristup na dve nipl pojilice

(3) raširen papir na podu kaveza

Temperatura i vlažnost vazduha u živinarniku za odgoj kokica

Isa General Management Guide Commercails, 2009.

Svetlosni program

Intenzitet i trajanje svetla moraju se prilagoditi svetlosnom programu. U prvih 7 dana intenzitet može biti pojačan na 30-50 lux-a, kako bi se pilići lakše snašli u novom prostoru i počeli da uzimaju hranu i vodu. Posle 7 dana primenjuje se preporučeni svetlosni program, u zavisnosti od hibrida.

Ambijentalni uslovi i svetlosni program u odgoju kokica Hy-Line Brown

TehnologijaNosilje_tab4

Hy-Line Brown Management Guide, 2014.

Osnova svakog svetlosnog programa je u postepenom smanjenju dužine trajanja svetlosnog dana na 12 ili 10 sati svetla dnevno. Prva dva dana svetlo mora biti upaljeno 20-22 časa, a intenzitet da je 30-50 luksa. Od drugog dana do 7. nedelje dužina dana se skraćuje na 10-12 časova, a  intenzitet se smanjuje na 10-15 luksa. Skraćivanje dužine svetla realizuje se postepeno za 1,5 čas nedeljno, a isto tako i intenzitet svetla.

Period konstantnog osvetljenja mora se održavati sve do preseljenja i početka svetlosne stimulacije radi pronošenja. Svetlo se obično povećava kada ptice dostignu željenu telesnu masu od 1400 do 1500 g. Praktikuje se da početno povećanje svetla ne bude manje od jednog sata nedeljno, a potom se svake naredne nedelje produžava 15-30 minuta dok se ne postigne dužina dana od 15-16 časova. Preporuke su da se produženje svetla završi sa postizanjem špica nosivosti. Intenzitet svetla se takođe postepeno povećava do vrednosti od 20-40 luksa.

Osnovno pravilo je da se u toku odgoja dužina svetla nikada ne sme povećavati, a da se u toku eksploatacije ne sme skraćivati.

 Ishrana i napajanje

Kokice u odgoju se uglavnom hrane po volji ili uz blagu restriktivnu ishranu. Može se pojaviti problem smanjenog apetita zbog lošeg kvaliteta hrane ili lošeg debikiranja. Veoma je važno odmah registrovati svako smanjeno unošenje hrane ili vode, jer nam ono prvo ukazuje da postoji problem u jatu. Kvalitet hrane – tačnije sadržaj proteina, energije i mineralnih materija mora biti dobro izbalansiran. Više detalja o ishrani i potrebama kokica u odgoju možete pogledati ovde.

Drugi uslov proizvodnje ujednačenih kokica je adekvatan prostor na hranilici i pojilici. Pilićima do 5. nedelje starosti potrebno je obezbediti 4 cm prostora na hranilici ili jednu standardnu okruglu hranilicu promera 33 cm na 50 pilića. Kasnije, hranidbeni prostor je potrebno povećati na 5 cm (40 pilića/hranilici) u periodu 5-10. nedelje i 7 cm (30 koka/hranilici) u starosti 10-17. nedelja. Hranjenje pilića poželjno je započeti iz plitkih tacni, a dovoljno će biti ako se jedna tacna obezbedi za 75 pilića. Posle početnog perioda prelazi se na hranjenje iz hranilica za odraslu živinu. Podni konvejer sa spiralom je vrlo praktičan za hranjenje ove kategorije živine. Sistem za hranjenje je dobar ako se lako podešava prema uzrastu živine i sprečava rastur hrane.

U toku odgoja živina uvek mora imati na raspolaganju dovoljne količine vode koja mora biti higijenski i mikrobiološki ispravna. Pilići treba da imaju lak pristup vodi, posebno na samom početku odgoja. U prvih 7-10 dana koriste se male plastične pojilice u koje stane 3-5 litara vode. Potreban prostor na pojilici u prvih 14 dana života je 1 cm po piletu ili jedna nipl pojilica za 10 pilića. U periodu od 14 dana do 5 nedelja starosti svakom piletu treba obezbediti 2 cm pojidbenog prostora ili jednu nipl pojilicu za 9 pilića. Kasnije, pa sve do kraja odgoja, kokicama se obezbeđuje 2,5 cm prostora na pojilici ili jedna nipl pojilica za 8 jedinki.

Visina nipl pojilica mora biti pravilno podešena. U početku – prva tri dana – visina je u visini očiju pilića, a zatim se podiže tako da leđa pileta zaklapaju ugao od 450 sa podlogom dok pile pije vodu. Sistem za napajanje mora se redovno čistiti – ispirati, najmanje jednom nedeljno.

 Debikiranje

Debikiranje je postupak koji je dobro uraditi jer zbog uslova odgoja često dolazi do nervoze u jatu, međusobnog kljucanja perja, povređivanja i kanibalzma. Štete od kanibalizma mogu biti velike, a kada jednom izbije u jatu veoma ga je teško zaustaviti. Zbog toga je sečenje kljunova efikasna preventivna mera koja sprečava kokoške da se međusobno povređuju. Razlog debikiranja je i da se smanji rastur hrane.

Ono što je negativno je to što je ovaj postupak bolan i stersan za živinu, pa Zakon o dobobiti životinja propisuje da se može uraditi samo u starosti do 10 dana i to isključivo od strane lica koja su kvalifikovana. Debikiranje se može uraditi i kod jednodnevnih pilića u inkubatorskoj stanici i to infracrvenom tehnikom, što znači da infracrveni zraci deluju na kljun i zbog visoke temperature dolazi do koagulacije u svim tkivima i nekroze koja će zahvatiti 1/3 gornjeg kljuna i ¼ donjeg kljuna. Kljun neće otpasti odmah, nego tek sa dve nedelje starosti, šti predstavlja prednost ovog metoda jer u početku pilići mogu normalno da uzimaju hranu u prvim danima.

Drugi – klasičan način je termokauterima, odnosno toplim noževima kojima se odseca 1/3 igornjeg i donjeg dela kljuna, a zbog visoke temperature odmah se zatvore krvni sudovi pa nema krvarenja. Ovaj postupak može se raditi i sa 10 dana starosti.

Termokauter

Termokauter, Lyon Technologies, Inc.

Infracrveno debikiranje

Infracrveno debikiranje

Prednosti i nedostaci infracrvenog debikiranja(van Niekerk, 2011; Haider, 2012)

TehnologijaNosilje_tab5

Van Niekerk, T. (2011): Positief tot licht kritisch. Pluimveehouderij 41, 15.07.2011, 30-31.

Haider, W. (2012): Schnabelbehandlung beim Geflügel – eine wissenschaftliche Bewertung. Vortrag Eurotier, Forum Geflügel 14.11.2012.

U svakom slučaju, kada se radi debikiranje mora se voditi računa o sledećem:

–     Ne debikirajte ptice koje su bolesne ili sumnjive.

–     Nemojte žuriti. Ovaj proces zahteva vreme i strpljenje.

–     Dodajte elektrolite i vitamin K u vodu dva dana pre i dva dana posle debikiranja.

–     Budite pažljivi u postupanju sa pilićima i obezbedite dobro uigranu i obučenu ekipu radnika za ovaj posao.

Prirast kokica u odgoju

Važan faktor dobrog odgoja 18. nedeljnih kokica jeste uklađivanje rasta i razvoja sa tehnološkim normama. Da bi ste ustanovili koliko se prirast kokica u vašem jatu uklapa u tehnološke norme, obavezno je merenje živine jednom nedeljno.

Pravilan način merenja živine pogledati ovde. (link ka brojlerima)

Telesne mase kokica različitih hibrida

Izvor: Isa General Management Guide Commercails, 2009.

Hisex General Management Guide Commercails, 2009.

Hy-Line Brown management guide, 2014.

Posle izvršenog PRAVILNOG merenja uzorka živine, potrebno je izračunati prosečnu telesnu masu i uporediti je sa tehnološkim normativom. Za proveru uniformnosti jata možete upotrebiti sledeći alat.

Ukoliko se utvrdi značajnije odstupanje od željene mase potrebno je ponoviti merenje, ovoga puta na nešto većem uzorku. Ako odstupanje i dalje postoji, obavezno treba utvrditi uzroke odstupanja u telesnoj masi i što hitnije preduzeti odgovarajuće mere. Ukoliko ne možete sami da ustanovite razloge, pitajte stručnjaka.

Pored pravilnog razvoja telesne mase, odnosno adekvatnog prirasta kokica, veoma je bitna ujednačenost jata. Jato je dobro ujednačeno kada je 80 % izmerenih jedinki u granicama ±10 % od proseka telesnih masa uzorka. Kada ste pravilno izračunali ujednačenost, uporedite rezultat sa tehnološkim normativom. Ukoliko niste zadovoljni, obavezno potražite uzroke loše ujednačenosti jata i što pre pristupite rešavanju problema.

Prilkom hvatanja i merenja kokica, iskoristite priliku da opipate u kojoj meri je razvijen grudni mišić i izvršite ocenu poentiranjem. Za to možete koristiti sledeću šemu:

Ocena razvoja grudnog mišića poentiranjem

Grudni misic

Izvor: Hy-Line Brown management guide, 2014.

Prosečna ocena koju treba da imaju jedinke zavisi od uzrasta:

Period eksploatacije

Kokice se sa 16-17 nedelja mogu preseliti u objekte za eksploataciju, ako su za to vreme postigle željenu telesnu masu. Sa svetlosnom stimulacijom može se započeti već sa 17 nedelja, a ako su kokice sitne bolje je odložiti svetlosnu stimulaciju za nedelju dana. Optimalna telesna masa sa 18 nedelja je oko 1500 g.  Veoma je važno da su kokoši pre preseljenja primile sve predviđene vakcine. Dobra je praksa da se 3 dana pre i 3 dana posle preseljenja u vodu dodaju vitamini (vitamin C) i probiotici kako bi se ublažio stres.

Preseljenje se u našim uslovima vrši uglavnom sa podnog sistema u kome su kokice odgajane – u kavezni sistem koji služi za eksploataciju. Konvencionalni kavezi neće još dugo biti u upotrebi jer ne ispunjavaju uslove važećeg zakona o dobrobiti životinja. Koliko dugo će se još tolerisati držanje kokoši nosilja u konvencionalnim kavezima ne može se sa sigurnošću reći, pa će iz tog razloga i o ovoj tehnologiji dati neka osnovna uputstva. Ipak, pošto je cilj ovog sajta da prati savremene tehnologije više reči će biti o alternativnim sistemima držanja nosilja, koji će u budućnosti potpuno zameniti klasičan kavezni sistem.

Ukoliko se farma ne bavi i odgojem kokica, nego samo proizvodnjom konzumnih jaja, nabavka i izbor 18.nedeljnih kokica vrši se prema sledećem kriterijumima: mogućnost nabavke, renomiranost proizvođača, tehnološki rezultati proizvodnje linijskog hibrida i cena koštanja 18. nedeljnih kokica. Kokice treba kupiti od odgajivača koji je odgojio zdravo jato i koji kupcu pruža mogućnost uvida u kvalitet odgoja kokica. Danas se na našem tržištu nalazi nekoliko hibrida za proizvodnju konzumnih jaja. Vodeći su: ISA Brown,  LohmanBrown, Hy-Line Brown, Hisex Brown i dr. Oni  su i u našim uslovima potvrdili svoj visoki genetski potencijal.

Postupak proizvodnje konzumnih jaja na farmi započinje pripremom živinarnika za prijem novog turnusa nosilja. Posle detaljnog čišćenja, pranja, dezinfekcije i pripreme objekta, potrebno je proveriti funkcionalnost opreme, sistem za ishranu i napajanje, sistem za osvetljenje i sistem za ventilaciju. Posle useljenja, nije moguće vršiti ozbiljnije popravke na opremi, pa je zato neophodno to obaviti pre useljenja. Kada je sve obavljeno, dezinfikovani živinarnik treba odmoriti  najmanje 10 dana.

Naseljavanje. Treba izbegavati da se živina transportuje po velikim vrućinama i velikim hladnoćama. Ako je transport leti, tada se obavlja u ranim jutarnjim časovima ili uveče po zalasku sunca. Naseljavanje kaveza se obavlja po spratovima vertikalno, počevši od zadnjeg dela živinarnika. U kavez se stavlja 4-5 kokica. Prilikom useljavanja u kaveze mora se obratiti pažnja na kondiciju i opšti izgled svake kokice. Izdvaja se svaka koje nije postigla odgovarajuću telesnu masu ili ima neke eksterijerne nedostatke.

Odmah po naseljavanju kokica treba pristupiti kontroli uzimanja vode. Bez obzira na dužinu trajanja i uslove transporta, kokica provede nekoliko časova bez vode, te je napajanje prva i najvažnija tehnološka mera kod naseljavanja. Ukoliko kokice dolaze sa podnog sistema gde su pojilice viseće ili protočne, treba ih učiti na nipl pojilicu kako ne bi dehidrirale. Privikavanje na korišćenje nipl pojilica traje 5-6 dana i potrebno je u svakom kavezu proveriti da li kokice uzimaju vodu ili ne. Drvena letvica se provuče kroz žice kaveza i dodirne vrh nipl pojilice tako da kapi vode podstaknu kokice da piju. Dovoljno je da jedna kokica počne uzimati vodu, pa da ostale brzo uoče izvor napajanja. Posebno treba obratiti pažnju na donji i gornji sprat baterije. Prve 2-3 nedelje boravka proizvodnja jaja još nije počela, pa je jedini i najvažniji zadatak radnika u hali da radi na kontroli napajanja i hranjenja.

Temperatura. U fazi proizvodnje optimalna temperatura je 18-22oC. U našem podneblju problemi nastaju u toku letnjih meseci kada su spoljne temperature visoke. Posledice visokih temperatura preko 330C su smanjena konzumacija hrane i slabija proizvodnje jaja. Za vreme velikih vrućina ljuska je često meka, a procenat loma jaja se naglo povećava. Potrebno je povećati procenat proteina u smeši jer će se konzumacija hrane smanjiti. Korisno je u vodu dodavati vitamin C, a neophodno je i držanje maksimalne higijene, maksimalne ventilacije i izmene vazduha.

Ventilacija i vlaga u živinarniku. Optimalna vlažnost vazduha u objektu postiže se pravilnom ventilacijom. Niska vlažnost negativno deluje na nosilje stvarajući nervozu i dehidriranost nosilja, pa i smanjenje nosivosti. Prevelika vlažnost vazduha takođe izaziva nervozu nosilja, perje im je ulepljeno, a proizvodnja jaja opada. U oba slučaja se smanjuje otpornost pa je podložnost infekcijama povećana. Optimalna vlažnost vazduha treba da se kreće od 65-75%, a potrebna količina vazduha iznosi 4-6 m3 vazduha na sat po kg žive mase nosilja.

Režim osvetljenja. Odmah po naseljavanju, potrebno je primeniti odgovrajući svetlosni program.

TehnologijaNosilje_tab8

Izvor: Isa General Management Guide Commercails, 2009.

Hy-Line Brown management guide, 2014.

Pojedini odgajivači kao tehnološku meru uvode noćno hranjenje živine, tako što dužina dana traje 15-16 časova, a na polovini tamnog perioda svetlo se pali u trajanju od jednog časa kako bi kokoške uzimale hranu i vodu, što posebno povoljno utiče na formiranje ljuske jajeta. Veoma je važno da se hranilice napune pre paljenja noćnog svetla. Ovaj program treba primenjivati kad god želimo da povećamo konzumaciju hrane, npr. u špicu nosivosti ili kada je toplo. Ponoćno hranjenje može da poveća konzumaciju hrane po koki za 2-5 g. Ako želimo da prestanemo sa noćnim hranjenjem to treba činiti postepeno – skraćivati trajanje noćnog svetla za 15 min. nedeljno.

U objektu sa kaveznim sistemom držanja, svetlo nikad nije ravnomerno raspoređeno po spratovima. Minimalan intenzitet svetla je na donjim spratovima, a maksimalan na gornjim – bliže sijalicama, pa ga treba meriti na oba mesta. Sijalice treba redovno čistiti, a pregorele menjati, jer sve to utiče na smanjenje intenziteta svetla što u periodu nosivosti nije poželjno.

Napajanje i oprema za napajanje

Za normalno odvijanje procesa proizvodnje najvažnija je voda. Ona mora biti čista i higijenski ispravna, tako da je potrebno povremeno vršiti njenu kontrolu – njamanje jednom godišnje. Voda mora zadovoljiti određene parametre kvaliteta. Generalno je pravilo da kokice konzumiraju 1,5-2 puta više vode u odnosu na hranu. Ovaj odnos zavisi najviše od ambijentalnih uslova. U slučaju da je normalno konzumiranje vode narušeno, obavezno prekontrolišite šta se u jatu dešava. Posebno obratite pažnju na sastav smeše i nivo Na i drugih minerala u hrani.

Sistem napajanja u baterijama rešava se automatskim napajanjem preko nipl pojilica. Da bi se zadovoljile potrebe nosilja u vodi potrebno je svakoj nosilji obezbediti dnevno oko 250 cm3. Dve nipl pojilice u baterijama zadovoljavaju potrebe 12 kokošaka. Ukoliko se koriste valov pojilice 3 cm/koki zadovoljava potrebe napajanja.

Hranjenje i oprema za hranjenje

Da bi kokoška konzumirala potrebnu količinu hranljivih materija neophodno je pored dovoljne količine hrane obezbediti i dovoljan prostor na hranilici. Prostor koji je potrebno obezbediti svakoj koki je 10 cm. Sistem ishrane u baterijama je rešen automatskim hranjenjem, a ishrana je uglavnom po volji ili blago restriktivna. Više o načinu ishrane nosilja i sastavu hrane, pogledajte u poglavlju ishrana nosilja.

Proizvodnja jaja

Proizvodnja jaja počinje sa 19-20 nedelja starosti kada dostiže 5%, da bi u 24-25. nedelji iznosila 75%. Od 25. nedelje proizvodnja jaja naglo raste i u 28. nedelji je 90%. Primera radi, kokoši linijskog hibrida ISA brown nose iznad 90% oko 13 nedelja, tj. do 38. nedelje starosti kada nosivost počinje blago da opada, da bi do 72. nedelje starosti opala na 70%. Do tada ukupna proizvodnja iznosi 310-315 jaja po useljenoj kokoši (prema tehnologiji proizvođača linijskog hibrida).

Ovakvi proizvodni rezultati, odnosno oblik krive nosivosti, manje-više je sličan kod svih linijskih hibrida. Za precizne podatke o performansama i standardime proizvodnje za pojedine hibirde možete naći na web sajtovima proizvođača linijskih hibrida. Za najzastupljenije hibirde u našoj zemlji možete koristiti sledeće linkove:

http://www.hyline.com/UserDocs/Pages/BRN_COM_ENG.pdf

http://www.isapoultry.com/en/products/isa/isa-brown/

http://www.lohmanngb.co.uk/lohmann-brown-classic

Proizvodne performanse navedene u vodičima predstavljaju genetski potencijal lakih linijskih hibrida. On će se ostvariti samo ako se nosiljama obezbede adekvatni uslovi ambijenta, ishrane i nege koji su ranije navedeni. Upravo od nabrojanih uslova i njihovog ispunjenja zavisi u kojoj će meri dato jato ostvariti proizvodne normative.

Sakupljanje i postupak sa jajima

Jaja se mogu sakupljati ručno ili automatski, a zatim se transportuju do sortirnice gde se odvajaju po masi. U našoj zemlji prihvaćena je klasifikacija po kojoj se sva jaja klasiraju u 7 težinskih klasa.

Važeća klasifikacija jaja po masi

Tabela - klasiranje

Isporuka izlučenih kokoši

Kokoši nosilje konzumnih jaja u proizvodnji se drže 50-60 nedelja, odnosno do 80. nedelje starosti. Na kraju turnusa kokoške se u najkraćem roku iseljavaju iz živinarnika i šalju u klanicu. Iseljavanje nosilja je složen posao i da bi se obavio u kratkom vremenu, potrebno je angažovanje dodatne radne snage. Vađenje i stavljanje nosilja u plastične kaveze i njihov utovar u kamione vrši se ručno.

Preventivna zaštita

Kokoši nosilje konzumnih jaja se pre useljavanja u objekte vakcinišu  po programu preventivne zaštite koju propisuje nadležna veterinarska služba. Pored vakcinacije, preventivna zaštita u periodu nošenja podrazumeva i pravilnu ishranu, održavanje higijene u živinarniku, redovno napajanje kvalitetnom i bakteriološki ispravnom vodom. U preventivnu zaštitu spada i povremeno davanje živini vitaminskih preparata kroz vodu za piće.

Prijava na e-bilten

Prijavite se na naš e-bilten i redovno budite informisani o novim tekstovima, postovima, odgovorima naših stručnjaka, dešavanjima i drugim novostima.