Header image alt text

Živinarstvo.com

Alternativni sistemi u proizvodnji mesa

Alternativni sistemi u proizvodnji mesa su dati u ovom tekstu. U našoj zemlji, organizovana proizvodnja tovnih pilića na ispustu tek je u začetku, ali se očekuje da će veoma brzo postati značajan faktor u ponudi nekih novih, zdravijih proizvoda na tržištu. Potrošači često povezuju ekstenzivnu proizvodnju sa organskom, ali i pored velikih sličnosti, organska proizvodnja je zahtevnija i regulisana je posebnim zakonom.

Ekstenzivna proizvodnja nema tako stroge i definisane zahteve, posebno ne u našoj zemlji. U zemljama Evropske unije jasno su definisani uslovi tova pilića u ekstenzivnim uslovima kojih se proizvođači moraju pridržavati.

Normativi za ekstenzivne sisteme gajenja tovnih pilića

Alternativni_tab1

Ekstenzivno u živinarniku

  • Ovaj sistem je sličan intenzivnom odgoju jer se vrši u zatvorenim objektima, bez izlaza na ispust.
  • Gustina naseljenosti iznosi max. 25 pilića/m2
  • Minimalna dužina tova je 56 dana.
  • Mogu se koristiti brzorastući hibiridi, ali se hrane smešama niže nutrivine vrednosti tako da je prirast usporen.

Zahtevi EU za slobodan ispust (free range)

  • Finišer mora da sadrži najmanje 70% žitarica
  • Minimalna starost za klanje je 56 dana
  • Maksimalna gustina naseljenosti je 13 pilića/m2 (27 kg)
  • 4 m otvora na svakih 100m2 objekta
  • Najveći deo ispusta prekriven vegetacijom
  • Ptice moraju imati pristup ispustu najmanje tokom polovine svog života
  • Maksimalna gustina naseljenosti na ispustu je 1 pile/m2
  • Mogu se koristiti pilići brzog porasta

EU Tradicionalan slobodan ispust

  • Samo spororastući hibridi
  • Minimalna starost pri klanju je 81 dan
  • Finišer mora da sadrži najmanje 70% žitarica
  • Maksimalna gustina naseljenosti u štali je 12/m2.
  • 4 m otvora na svakih 100m2 objekta
  • Maksimalno 17600 ptica na jednoj farmi
  • Maksimalan broj ptica u objektu je 4800
  • Pilići moraju imati pristup ispustu nakon 6 nedelja starosti
  • Maksimalna gustina naseljenosti na ispustu je 1pile/2m2
  • Odmor i rotacija na pašnjaku: ovaj sistem zahteva da se pašnjak odmara 8 nedelja. To se postiže tako što se pravi pauza od 2 nedelje između turnusa + 6 nedelja za odgoj pilića (tada ne izlaze napolje).

Tehnologija gajenja tovnih pilića na ispustu

Odgoj pilića se odvija u objektu i traje najmanje tri do četiri nedelje (kod nekih sistema i 6 nedelja). Pošto je u prvim nedeljama potrebno obezbediti grejanje, pilići se zatvaraju u objekte gde im je obezbeđeno grejanje, ishrana i napajanje i taj period ne razlikuje se mnogo od standardnog odgoja pilića u intenzivnim sistemima, jedino što objekti ne moraju biti posebno savremeni i opremljeni, dovoljno je da se obezbedi prostor i izvor toplote.

Više o odgoju pilića u prvim nedeljama života možete pročitati na ovde.

Alternativni sistemi u proizvodnji mesa

Pilići unutar objekta

Ukoliko pilići ostaju u istom objektu, posle tri nedelje počinju polako da izlaze na ispuste. Druga opcija je da se pilići iz objekta za odgoj premeste na drugu lokaciju u objekte koji se nalaze na ispustu i koji mogu biti fiksni ili mobilni.

 Fiksni objekti

S obzirom na to da oni treba da služe pretežno za smeštaj pilića preko noći i za zaštitu od nevremena tokom dana, mogu biti vrlo jednostavne konstrukcije. Ukoliko je objekat fiksni treba ga postaviti u središnji deo ispusta-pašnjaka koji je podeljen na pregone. Pilići treba da koriste pregonske površine naizmenično, jer se zemljište na ispustu zagađuje od gaženja i izmeta. Kada se određena površina ispusta zasiti, pilići prelaze na drugi deo, dok se korišćeni ispust ne oporavi. U slučaju da se to ne dogodi, pašnjak se može potpno uništiti i postati ogoljena površina.

Fiksni objekat na ispustu

Fiksni objekat na ispustu

Koliko god planski puštali piliće na ispuste, deo oko objekta uvek će biti najprljaviji jer je to zona koja se najviše koristi. Pilići ne vole da se udaljavaju od objekata, posebno ako su u pitanju hibridi. Oni se moraju dodatno motivisati da izađu na ispuste tako što će se zasaditi nisko drveće ili žbunje koje će im poslužiti kao zaklon. Odlično rešenje je i da se naprave male nadstrešnice i da se rasporede po ispustu.

Mobilni objekti

Mobilni objekti se, u zavisnosti od veličine, često pomeraju po pašnjaku. Pomeranje se može vršiti i svaki drugi dan. Karakteristično je da su ovi objekti često bez poda i mogu biti vrlo malih dimenzija, pa su pogodni za manji obim proizvodnje.

Mobilni objekti

Mobilni objekat

Bez obzira na tip objekta, ispust se mora održavati. Radi zaštite od grabljivica neophodno je da se ispust ogradi fiksnom ili pokretnom ogradom.. Na ispustu se postavljaju pojilice i hranilice u koje se dodaje hrana bazirana na žitaricama, a pašnjak je za živinu dodatni izvor proteina, minerala i vitamina A, B, E i C.

Izbor pilića za tov

Proizvodnja pilećeg mesa u ekstenzivnim sistemima se zasniva na hibridima sporog porasta ili rasama živine uglavnom kombinovanih svojstava: njuhempšir, amrok, graorasti plimutrok. Mogu se koristiti i domaće, autohtone rase, kao što je banatski gološijan.

Rase

Hibridi brzog porasta mogu koristiti samo u podnom sistemu ili podnom sistemu sa ispustom, dok se u tradicionalnom sistemima sa ispustom čija dužina tova iznosi 81 dan koriste isključivo spororastući hibridi. Najpoznatiji su hibridi francuske selekcijske kuće Sasso i Hubbard. Oni prodaju uglavnom roditeljska jata čijom različitom kombinacijom nastaju hibiridi koji po želji kupaca (odgajivača) imaju belu ili žutu boju kože, operjalu ili golu šiju, različitu boju perja, itd. Telesna masa koju ovi hibridi postižu za 84 dana je od 2050-2250 g. Konverzija hrane je od 2,9-3,2.

Više o hibridima selekcijske kuće Sasso možete naći na adresi:

http://www.sasso.fr/

Više o hibiridima selekcijske kuće Hubbard možete naći na adresi:

http://www.hubbardbreeders.com/products.php?id=11

 Ishrana pilića  u sistemu gajenja sa ispustom

Pošto se alternativna proizvodnja živinaskog mesa bazira na sporijem porastu, hrana ne sme biti visoko koncentrovana i bogata energijom i proteinima kao što je to slučaj kod brojlerskih pilića u intenzivnoj proizvodnji. Ona je uglavnom bazirana na žitaricama koje čine osnov obroka. Njihova minimalna zastupljenost je 50% u starter smeši i  70% u kasnijim smešama. Hrana mora biti bez hraniva animalnog porekla i bez uključivanja genetski modifikovanih  hraniva. Ne smeju se dodavati antibiotici ni stimulatori porasta. Dozvoljena je upotreba tzv. prirodnih dodataka – enzima, probiotika, prebiotika, fitobiotika i adsorbenata mikotoksina, kao i sintetičkih vitamina i aminokiselina.

Ishrana se može podeliti u dve faze: ishrana u odgoju (objektu) koja traje tri nedelje i ishrana na ispustu. Dok se pilići drže u objektu hrane se kompletnim krmnim smešama koje su nešto niže proteinske i energetske vrednosti u odnosu na intenzivnu proizvodnju. Posle tri nedelje, oni se i dalje mogu hraniti potpunim krmnim smešama ili  smešama uz dodavanje celog zrna žitarica posle 6 nedelja starosti. Bitno je i da pilići koji se hrane celim zrnom žitarica, biljnim materijalom ili vlaknima imaju na raspolaganju grit ili krupno mleveni mermer kako bi u mišićnom želucu usitnili ova hraniva tokom varenja.

 Po završetku tova, pilići se transportuju u klanice i nakon obrade trupova dospevaju na tržište. Meso pilića iz ekstenzivnog sistema spada u meso posebnog kvaliteta, skuplje je od mesa brojlerskih pilića i mora biti adekvatno obeleženo. Samo organska proizvodnja ima poseban – prepoznatljiv način obeležavanja, a ekstenzivni sistemi moraju na ambalaži imati osnovne podateke o tipu i načinu odgoja.

Label Rouge

Najpoznatiji sistem ekstenzivnog odgoja pilića je Label Rouge koji je razvijen u Francuskoj. U osnovi, to je sistem koji se klasifikuje kao „Tradicionalan slobodan ispust“. Organizovan je kroz udruživanje proizvođača koji na svojim imanjima po određenim pravilima proizvode živinske proizvode koji imaju zajednički brend i certifikat. Sastavni deo je i nezavisna Komisija koja izdaje certifikate i stara se o tome da se ispunjavaju svi kriterijumi. Ovaj program počeo je pre 40 godina u Francuskoj, a danas obuhvata 30% tržišta uprkos činjenici da proizvodi koštaju duplo skuplje od konvencionalnih. Potrebno je da se povremeno testira ukus, kako bi se dobio certifikat koji potvrđuje specifičan ukus. Smatra se da ukus potiče od toga što se koriste spororastući hibridi koji veliki deo vremena provode napolju.

Standardi za Label Rouge

Alternativni_tab2

Ispusti uglavnom nisu ograđeni žicom, mada mogu biti. Ukoliko su ograđeni to je „tradicionalan slobodan ispust“, a ako nisu onda se deklariše kao „neogračien slobodan ispust“. Gubitak od predatora je do 1%, čak i u sistemima koji nisu ograđeni.

EU specifikacija 1538-91 definiše Label Rouge kao “tradicionalan uzgoj na slobodnom ispustu” (traditional free-range poultry). Najčešće se postiže 3,2 turnusa godišnje.

Kontrola i sertifikacija

Nezavisna organizacija izdaje certifikate i vodi računa o ispunjavanju standarda. Inspekcija jednom u toku proizvodnog ciklusa obilazi svako jato, dvaput godišnje obilazi fabriku stočne hrane i inkubatorsku stanicu, a jednom mesečno klanicu. Inspekcija podrazumeva bakteriološki test i kontrolu procesa proizvodnje. Godišnje se sprovede 5 testova za ukus proizvoda, jer upravo specifičan ukus ono na čemu se bazira ovaj sistem proizvodnje.

Klanje i obrada trupova

Neke klanice u Francuskoj specijalizovane su za Label Rouge,a  nekima je to samo deo programa. U svim klanicama postoji rigirozna kontrola kvaliteta.  Trupovi se hlade isključivo hladnim vazduhom (ne smeju se potapati). Ubičajena obrada je “spremno za pečenje”, mada postoji i posebna obrada – ostavlja se voljka (sa zrnevljem), glava i noge, a vade se iznutrice (ručno). Ovakav proizvod je posebno privlačan za kupce jer se vidi da su pilići odgojeni ekstenzivno.

Samo proizvođači koji su pod kontrolom mogu dobiti dozvolu da svoje proizvode obeležavaju karakteristčnom oznakom – Label Rouge.

Label Rouge

Marketing i prodaja

Farmeri su organizovani u udruženja – tzv.“filiere”. Njih čine proizvođači, fabrike stočne hrane i inkubatorske stanice sa jedne strane i klanice, distribucija i prodaja sa druge. Svi su povezani u lanac i cenu formiraju tako da svako ima udela u profitu. Ne može se desiti da farmer nema zaradu: ako se povečavaju njegovi troškovi, povećava se i cena proizvoda. HACCP je sproveden kroz ceo proizvodni proces. Zdravstvena bezbednost hrane je na visokom nivou – samo 3% trupova je u proseku pozitivno na Salmonellu.

Marketing je povezan za brend i za region u kome se gaje pilići. Tržište je upoznato sa brendovima  i regionalnog je karaktera. Postoji značajna podrška vlade, zbog podsticaja ruralnog razvoja.

Prijava na e-bilten

Prijavite se na naš e-bilten i redovno budite informisani o novim tekstovima, postovima, odgovorima naših stručnjaka, dešavanjima i drugim novostima.