prostirkaProstirka je sastavni deo živinarske proizvodnje kod onih sistema gajenja kod kojih se živina drži na podu. Ona mora biti dobrog kvaliteta kako bi smo odgojili zdravo i produktivno jato, ali dobar kvalitet nosi sa sobom i veće troškove i više ulaganja.  Proizvođači nekada doživljavaju prostirku samo kao podlogu na kojoj živina boravi, pa gledaju da ne investiraju mnogo novca i truda u njeno održavanja. Zato koristimo priliku da vas još jednom podsetimo na značaj prostirke u živinarstvu i da podsetimo koliko su važni njen kvalitet i pravilno održavanje.

Prostirka predstavlja materijal na kome ptice borave i koji treba da primi izlučevine, perje, višak hrane i vode. Njena uloga u termoregulaciji je jedna od osnovnih i treba da živini obezbedi dobru izolaciju od hladnog poda, zatim treba da obezbedi udobnost prilikom odmora i ležanja i na kraju treba da poseduje dobru moć upijanja kako bi se živini obezbedili što bolji uslovi za rast i razvoj. Postoji nekoliko načina na koje prostirka utiče na proizvodnju, a to su: smanjenje prisustva štetnih mikroorganizama, smanjenje eliminacije štetnih gasova i sprečavanje nastanka lezija na grudima, tabanima i zglobovima kod živine.

Dobra prostirka bi trebalo da se ponaša kao upijajući papir, tako da upija tečnost i pruža suvu udobnu sredinu za boravak i odmaranje brojlera. Treba da ima mogućnost brzog sušenja, da bude meka, da ima mogućnost kompresovanja, apsorpcije. S obzirom na to da pilići jedu delove prostirke, osnovni materijal mora da bude potpuno dekontaminiran i bezbedan za živinu. Zbog istog razloga materijal ne bi trebalo da sadrži hemikalije i mikroorganizme koji mogu da izazovu bolesti koje mogu da ugroze zdravlje ptica. Materijal prostirke bi trebalo da bude bez prašine, sa ne više od 15% čestica manjih od 2 milimetra. Faktori koja najviše odredjuju stanje prostirke su:

  • stepen zaprljanosti fecesom
  • vlaga
  • temperatura u objektu

Stepen zaprljanosti prostirke fecesom nije stvar koju proizvođači mogu kontrolisati jer živina prirodno vrši defekaciju na podlogu. Međutim, postoje i faktori koji jesu pod našom kontrolom –  a to su gustina naseljenosti i konzistencija fecesa. Ako je gustina naseljenosti prevelika, predviđena količina prostirke za datu podnu površinu neće moći da upije svu vlagu iz fecesa i mokraće i prostirka će se vrlo brzo pretvoriti u blato. Takođe, veoma je loše ako ptice izlučuju vlažan i tečan feces usled loše ishrane. Postoje hraniva koja će ako se daju u većoj količini dovesti do pojave tečnog i lepljivog izmeta (čak i kada su ptice zdrave) ako se u hranu ne dodaju adekvatni enzimi. Svaki debalans u sastavu hrane koji dovodi do povećanog uzimanja vode direktno će negativno uticati na kvalitet prostirke! Sa druge strane, prostirka koja je previše suva i prašnjava takođe uzrokuje probleme kao što su dehidratacija pilića, respiratorne bolesti i povećava osip na sluznicama respiratornih organa i oka.

Vlažnost je povezana sa razvojem patogenih mikroorganizama kao što su Salmonella, E. coli, Clostridium, virusi, kokcidije i gljivice,  koje  mogu ugroziti zdravlje ptica i ljudi. Bakterije mogu preživeti i do četiri nedelje u vlažnoj prostirci, a svega nekoliko dana ili sati u suvoj prostirci. Takođe, vlažnost prostirke pomaže rast bakterija, koje transformišu azot i mokraćnu kiselinu u amonijak. Visok nivo amonijaka uzrokuje slepilo, oštećuje traheje i pluća i smanjuje apetit kod živine. Zbog toga – ključno rešenje za bolji kvalitet prostirke jeste SUVA PROSTIRKA.  Feces sadrži oko 75 % vlage koja iz nje isparava. Neispravne ili loše podešene pojilice takođe kvase prostirku i doprinose povećanju vlažnosti. Važan izvor vlage je i spoljašnji vazduh koji se dovodi ventilacijom, kao i kondenzacija na loše izolovanim površinama objekta. Najpovoljnija vlažnost vazduha u objektu je oko 65-75 %. Previsoka vlaga pojačava negativan uticaj visokih i niskih temperatura, perje se lepi i gubi izolacione sposobnosti, a proizvodni rezultati se pogoršavaju. Prostirka postaje vlažna i blatnjava, što pogoduje razvoju mikroorganizama.

Uzgajivači moraju redovno da kontrolišu vlagu prostirke. Vlaga koja ulazi u prostirku povećava učestalost pojave lezija, oštećenja i upale kože,  modrica, osipa, povećanje mortaliteta. Kontrolisanje vlažnosti prostirke je najvažniji postupak kojim se smanjuje emisija amonijaka. Mnogi uzgajivači potcenjuju štetan uticaj amonijaka. Ljudski nos može da detektuje nivo amonijaka blizu 15 ppm, ali će dugom izloženošću izgubiti ovaj nivo osetljivosti. Koncentracija amonijaka od 50 – 110 ppm može da izazove peckanje ljudskog oka, suzenje, kao i da indukuje zdravstvene rizike za farmera. Brojleri su takođe osetljivi na amonijak. Duga izloženost visokim nivoima može da rezultira keratokonjuktivitisom odnosno slepilom. Nivo amonijaka od samo 25 ppm smanjuje rast i povećava utrošak hrane. Stvaranje velikih količina amonijaka uzrokuje smanjenje biološke vrednosti stajnjaka usled isparavanja velikih količina azota, kao i prekomerno zagađenje prostora u kome boravi živina.

Idealna vlažnost prostirke bi trebalo da bude između 20 -25 %. Dobro pravilo za proveru vlažnosti je da se rukom zgnječi prostirka. Ako se čvrsto pridržava i ostaje kao lopta znači da je previše vlažna, ako se lagano pridržava znači da je odgovarajuće vlažnosti, a ako se rasipa onda je presuva.

Lezije ocena 3Loš kvalitet prostirke utiče i na pojavu oštećenja trabana i grudi. Oštećenje tabana ili dermatitis tabana (DT) predstavlja čest problem koji zaslužuje povećanu pažnju u industriji tova brojlera. Dermatitis tabana utiče na zdravlje životinja i na prihod uzgajivača. U zemljama Evropske unije, zakonom je propisano koliki procenat trupova na liniji klanja može da ima vidljivo oštećenje kože tabana, a ako je procenat veći od dozvoljenog odgajivač trpi posledice u vidu plaćanja penala i naloga da u sledećem turnusu smanji gustinu naseljenosti, što direktno utiče na finansijski efekat proizvodnje. U bliskoj budućnosti ovakvu zakonsku regulativu možemo očekivati i u našoj zemlji.

Idealna prostirka za držanje živine, trebalo bi da ima sledeće karakteristike:

  • – Usitnjenost i rastresitost;
  • – Prostirka ne bi trebala biti suviše suva ili vlažna (idealna vlaga između 20-30%);
  • – Nizak nivo amonijaka;
  • – Ujednačena struktura prostirke;
  • – Minimalan broj insekata.

Izbor materijala koje je moguće koristiti kao prostirku nije posebno velik:

hoblovinaHoblovina i piljevina od drveća: Idealan je materijal ukoliko je oslobođen kontaminacije, nije vlažan i ako je pravilno skladišten. Dostupni su cele godine obično kao nusprodukt fabrika nameštaja, rezanja u građevinskoj industriji i površinske obrade drveta. Ovi materijali mogu biti od tvrdih ili od mekih vrsta drveća. Ova dva materijala mogu biti tretirana sredstvima za zaštitu od gljivica, insekata i mikroorganizama, pa rezidue mogu ući u sastav jestivog tkiva pilića. Ovi nusproizvodi industrije su prihvatljivi za upotrebu kao prostirka samo od netretiranog drveća. Nedostatak je mogućnost nabavke i relativno visoka cena u odnosu na slamu.

DSC_0701Slama: Slama predstavlja osušene delove stabljike i klasa žitarica. Najčešće se koristi slama pšenice, raži, ovsa i ječma. Kada se koristi kao prostirka slama ima veliku sposobnost sabijanja, što smanjuje njenu moć upijanja vlage. Ukoliko se nepravilno skladišti u vlažnim uslovima dolazi do razvoja plesni. Ukoliko se secka, njena sposobnost sabijanja se znatno smanjuje što značajno popravlja njena fizička svojstva koja se odnose na sposobnost vezivanja i otpuštanja vlage. Idealna dužina sečenja je između 30 i 40 mm. Uz nisku cenu koštanja i lako skladištenje slama  predstavlja jedan od osnovnih materijala za prostirku u našoj zemlji, ali prepručujemo da bude seckana!

pesak 2Pesak: Nije posebno dobar materijal za prostirku kod brojlera, iako je utvrđeno da brojleri rado borave na pesku ako im se da mogućnost izbora. Međutim, teško je održati odgovarajuću podnu temperaturu tokom hladnih godišnjih doba, a potrebno je lepo vreme i ventilacija da bi se osigurala suvoća i pravilno održavanje.

Debljina prostirke u letnjem periodu treba da bude oko 10 cm, a u zimskom oko 15 cm. Treba računati od 0,5-0,7 kg prostirke po piletu, uz mogućnost korekcije u zavisnosti od vrste prostirke. Prostirka se u objekat unosi kada je pranje i čišćenje objekta završeno i ubacuje se direktno iz prikolice u objekat. Potrebo je u toku procesa proizvodnje uvek imati izvesnu količinu prostirke u rezervi, radi zamene ovlažene.

Za smeštaj prostirke treba predvideti poseban prostor u blizini objekta. Najbolje je ako postoji neka nadstrešnica koja nije suviše blizu objekta zbog opasnosti od požara. Veličina nadstrešnice trebalo bi da bude takva da se ispod nje može smestiti količina prostirke najmanje za jedan turnus.

Održavanje prostirke u funkcionalnom (suvom i rastresitom) stanju je svakodnevni posao radnika u objektu. Vlažna prostirka se mora odmah ukloniti iz objekta i zameniti novom – svežom i suvom. Ugaženu tvrdu prostirku nije poželjno rastresati, jer se time narušava mikroklimat i povećava prašina u objektu. Postoji i mogućnost tretiranja prostirke različitim preparatima, ali o tome koliko se taj tretman isplati odluku moraju doneti sami odgajivači na osnovu preporuka i sopstvenog iskustva.

Na kraju svakog turnusa, prostirku je potrebno izneti iz objekata i skladištiti na za to predviđenom mestu van kruga farme. U SAD je uobičajena praksa da se više turnusa odgaja na istoj prostirci – dakle nema menjanja prostirke, samo se doda novi sloj na postojeću, a objekti se čiste jedanput godišnje. Ovakav način proizvodnje je veoma delotvoran, ali zahteva posebnu pripremu i poseban način dezinfekcije između turnusa. Ukoliko postoji interes za ovakvim sistemom rada, proizvođaći tovnih pilića u našoj zemlji moraju se dodatno edukovati o principima ovakve tehnološke prakse.