salmonela konzumna jajaPoznato je da je salmonela (Salmonella Enteritidis) jedan od opasnih uzročnika oboljenja digestivnog trakta kod ljudi i da njeno prisustvo u namirnicama nije dozvoljeno. Prisustvo ove bakterije se kontroliše propisanim veterinarsko sanitarnim merama na farmama i kontrolom koja je obavezna za sve proizvođače konzumnih jaja. Prenosimo rezultate interesantnog istraživanja koje je sprovedeno u SAD 2013. godine, autora Wallner Pendelton-a i saradnika, čiji su rezultati objavljeni u naučnom časopisu Journal of Applied Poultry Research 2014. godine.

U SAD problem salmonele je prisutan kao i u drugim zemljama, tako da su njihovi proizvođači primenjivali stroge propise vezane za suzbijanje i kontrolu ove bakterije, ali propisi su se odnosili samo na velika jata od preko 50.000 nosilja. Od 2010. godine ti propisi važe i za mala i srednja jata između 3.000 i 50.000 nosilja. Jedino proizvođači koji imaju manje od 3.000 nosilja nisu obuhvaćeni programom kontrole. Pošto su pojava, prenošenje i kritične tačke bili dobro poznati kod velikih jata, postavilo se pitanje da li isti principi važe i kod malih i srednjih jata, posebno onih koja se gaje na podnom sistemu, sistemu sa ispustom i u organskoj proizvodnji. Pošto je ovakvih farmi u SAD sve više, grupa istraživača izvršila je opsežno ispitivanje na malim i srednjim farmama koje imaju manje od 50.000 nosilja, kako bi utvrdili koji su najveći faktori rizika za pojavu salmonele. Proizvođači koji su učestvovali u ispitivanju podeljeni su dve grupe: srednji (3.000-50.000 nosilja) i mali (ispod 3.000 nosilja). Obuhvaćeno je 40 farmi od kojih je većina imala podni sistem, sa ili bez ispusta. Većina farmera imala je i druge životinje na farmi, od toga mnogi čak i drugu živinu. Neki farmeri bavili su se i drugim biznisom na samoj farmi, što je podrazumevalo relativno čest dolazak stranih lica na farmu. Od 40 farmi, na 21-oj je vršena vakcinacija protiv salmonele, a na ostalima nije. Na odabranim farmama vršena je redovna kontrola na prisustvo salmonele prema protokolu koji je predviđen u projektu i koji je bio identičan za sve farme.

Na osnovu kontrole ptica, izmeta, jaja i briseva koji su uzimani iz objekta, kao i iz zamki za glodare, prisustvo Salmonelle enteritidis utvrđeno je na 7 od 40 farmi i to u glodarima, njihovom fecesu i u zamkama za glodare. Od ovih 7 farmi, 3 farme su izvršile vakcinaciju protiv salmonele. Ni na jednoj od tih farmi salmonela nije pronađena u jajima ili na brisevima koji su uzeti iz okruženja u kome su se nalazile nosilje, nego samo u glodarima. Na ostale 4 farme (koje nisu izvršile vakcinaciju) salmonela je detektovana i na brisevima koji su uzeti iz objekta i iz kolica za jaja. Sve 4 farme imale su ispod 3.000 ptica.

Na osnovu rezultata izvedeni su sledeći zaključci o faktorima rizika na farmama malog i srednjeg kapaciteta:

1. Najveći faktor rizika u ispitivanim jatima su inficirani glodari.

2. Prisustvo inficiranih glodara je još veći faktor rizika ako jato nije vakcinisano.

3. Vakcina je veoma efikasno sredstvo u borbi protiv salmonele u podnom sistemu držanja i na ispustu.

4. Nije ustanovljen povećan rizik od salmonele u jatima koja su bila na farmama koje su izložene povećanom broju posetilaca i većem prometu ljudi, što je veoma interesantno.

5. Generalni zaključak je da program kontrole Salmonelle Enteritidis na farmama mora da uključi borbu protiv glodara, a preporučuje se i program vakcinacije za farme malog i srednjeg kapaciteta.

(Puna referenca: WallnerPendleton EA, Patterson PH, Kariyawasam S, Trampel DW and Denagamage T: On- farm risk factors for Salmonella Enteritidis contamination, Journal of Applied Poultry Research, 2014 vol. 23, broj 2, str. 345-352).