toplotni stres živineToplotni stres živine je jedan od problema koji u živinarstvu prouzrokuje velike štete, a s obzirom na to da nam se približava letnja sezona, podsećanje na osnovne uzroke, posledice i načine sprečavanja toplotnog stresa, može biti od koristi.Toplotni stres izaziva velike gubitke u živinarstvu, delom zbog povećanog uginuća u toku letnjih meseci, a najvećim delom zbog smanjenih performansi. Jedna od prvih posledica povećane temperature je smanjenje konzumacije hrane što uzrokuje smanjenje prirasta kod brojlera, odnosno pad proizvodnje i kvaliteta ljuske jaja kod nosilja. U našoj zemlji, kao i svim zemljama koje imaju kontinentalnu klimu, mogućnost toplotnog stresa postoji samo u jednom delu godine, pa se uvek postavlja pitanje da li ulagati značajnija sredstva u sisteme koji će toplotni stres sprečiti (ili ublažiti) ili se pripremiti da svake godine pretrpimo nešto gubitaka u nadi da oni neće biti preveliki? Posmatrajući temperaturna kretanja u poslednjih nekoliko godina, kao i evidentno globalno otopljavanje, čini se da odgovor na ovo pitanje postaje sve jasniji.

Osnovni izvor toplote u objektu je spoljašnja temperatura vazduha koji ulazi u objekat, zračenje ugrejanih krovova i zidova, toplota koju oslobađaju sijalice i toplota koju oslobađaju sami pilići. Na temperaturu spoljašnjeg vazduha ne možemo da utičemo, ali možemo preduzeti neke mere da se zidovi i krovovi rashlade. Živinarnici su često na otvorenom – brisanom prostoru tako da su po ceo dan izloženi uticaju sunca. Bojenje objekata u svetlije boje i polivanje hladnom vodom u vreme najvećih vrućina može da pomogne u rashlađivanju. Toplota od sijalica nije veliki izvor zagrevanja. Ona iznosi svega 1% od toplote koju proizvode pilići. Toplota koju oslobađaju pilići je najveći izvor toplote u objektu (imajte to na umu kad planirate gustinu naseljenosti u letnjem periodu).

Kada se temperature u objektu podigne iznad 27 stepeni ptice počinju da se osećaju nelagodno i da sve više dahću, a kada pređe 30 stepeni ptice imaju ozbiljan problem da se rashlade. Ako visoka temperatura ide u kombinaciji sa visokom vlažnošću vazduha, problem je još veći. Zapamtite: negativan efekat visoke temperature je mnogo snažniji ako je visoka vlaga!

Da bi razumeli šta se u organizmu dešava, pa samim tim i adekvatno reagovali, podsećamo se osnovnih načina na koje se ptice brane od toplotnog stresa. Ptica pokušava na sve načine da se oslobodi viška toplote iz organizma, a najbitnije je sledeće:

  1. Zračenje – deo toplote može da se odaje zračenjem, odnosno radijacijom, tako što se toplota sa kože odaje u spoljašnju sredinu. Da bi povećala odavanje temperature zračenjem ptica često podiže krila, kako bi izložila deo kože koji je najmanje obložen perjem. Međutim, ovi postupci imaju efekta pod uslovom da je temperatura spoljašnje sredine manja od telesne temperature. Ako je razlika u temperaturi mala, što znači da je vazdu pregrejan, efekat hlađenja radijacijom je veoma mali. Od velike je pomoći ako se vazduh koji okružuje živinu kreće!!! Naime, strujanjem vazduha oko ptice otklanja se onaj najtopliji sloj vazduha koji se formira neposredno oko tela i omogućava se novo odavanje toplote. Setite se ovoga kada razmišljate o kapacitetu ventilacije – ovo je najefikasniji način otklanjanja toplote iz organizma i direktno je vezan za dobru ventilaciju! Odavanje toplote zračenjem neće biti moguće ako su ptice naslonjene jedna na drugu ili ako je prostor oko njih mali pa se sprečava strujanje vazduha oko tela. Setite se ovoga kada određujete gustinu naseljenosti!
  2. Kondukcija (sprovođenje toplote) – deo toplote može se preneti i dodirom kože sa površinama koje su hladnije. Ptica se naslanja na hladan zid ili na sistem za napajanje, a ako je u kavezima onda na zidove kaveza. Kada je prostirka suva i rastresita, živina nekada rastrese prostirku kako bi došla do hladnog poda i legla. Ako je prostirka vlažna, ona samo doprinosi dodatnom zagrevanju! U svakom slučaju gubitak toplote kondukcijom je relativno mali.
  3. Isparavanje (dahtanje ptica) – gubitak toplote isparavanjem počinje kada drugi načini ne pomažu. Ptica počinje prvo sporije da dahće, a zatim sve jače i ubrzanije. Na ovaj način ona preko pluća izbacuje vazduh koji je zasićen vodenom parom i na taj način oslobađa se viška toplote iz organizma. Ako je vazduh koji udiše takođe zasićen vodenom parom (visoka vlažnost u objektu), dahtanje nema efekta. Ptica dahtanjem troši unutrašnju energiju, pa i ako se odbrani od toplotnog stresa, svakako će u tom periodu da trpe proizvodni rezultati.
  4. Smanjenje aktivnosti – kada je toplo ptice smanjuju svoju aktivnost jer svako kretanje povećava toplotu unutar organizma. Dobro je kada ptice miruju, ali ako samo leže i ako su nagomilane, onda se drastično smanjuje odavanje toplote zračenjem.
  5. Smanjenje unosa hrane – hranom se unosi energija u organizam, a za njeno varenje takođe je potrebna energija. Naravno, ptice u toku toplotnog stresa neće jesti normalno nego će smanjiti unos hrane i povećati unos vode. Prilagođavanje sastava smeše uslovima visokih temperatura može biti od pomoći, prvenstveno za smanjenje toplotnog stresa, a i za smanjenje gubitaka u proizvodnji.
  6. Povećanje unosa vode – kada je temperatura okoline povećana, unos vode se značajno povećava. Voda mora biti hladna jer je tako efekat veći i jednim delom se ptica i tako rashlađuje. Voda se u višku mora unositi jer je i gubitak vode usled dahtanje veliki. Takođe, metabolizam ptice se menja, ona značajnije angažuje bubrege u odbrani od toplotnog stresa, pa je veći i unos i izbacivanje vode! Izbacivanjem vode izbacuju se i elektroliti iz tela, pa ih obavezno moramo nadoknaditi kroz hranu.

Mere za ublažavanje toplotnog stresa

Gustina naseljenosti je jedan od ključnih faktora. Veliki broj ptica u objektu utiče loše na više načina: prvo, veći broj životinja oslobađa veću toplotu (setite se da smo naveli da su najveći izvor toplote u objektu same ptice). Drugo, velika gustina naseljenosti smanjuje mogućnost pticama da se odmaknu jedna od druge čime se smanjuje efikasnost odavanja toplote radijacijom. Ako su ptice naslonjene jedna na drugu, efekat odavanja toplote smanjuje se i za 40%! Strujanje vazduha oko ptica koje ima za cilj da „odnese“ višak toplote oko tela je takođe onemogućeno u uslovima velike naseljenosti. Zato morate pažljivo planirati broj pilića koje ćete useliti leti!

Ventilacija je najvažnija mera. Kapacitet ventilacije mora biti usklađen sa brojem naseljenih ptica, a ventilatori moraju biti ispravni i dobro postavljeni. Dobra ventilacija se rešava još prilikom izgradnje objekata, ali može i dodatno da se popravi ako niste zadovoljni. Potrebno je pažljivo uskladiti broj i kapacitet ventilatora sa brojem, veličinom i položajem ulaznih otvora za vazduh. Brzina strujanja vazduha takođe značajno raslađuje ptice, što je osnovna prednost tunelske ventilacije. U svakom slučaju ispravno postavljanje ventilacija zahteva više znanja i prostora za objašnjenje, pa ako imate neki konkretan problem ili želju da izvršite promenu, kontaktirjate nas pa ćemo Vas uputiti stručnjacima.

Postavljanje alarmnog sistema koji se aktivira u slučaju prestanka rada ventilatora može da spreči ogromne štete, jer u vreme najvećih vrućina morate reagovati BRZO! Dakle, alarmni sistem je od velike koristi uz sistem koji odmah aktivira agregat u slučaju nestanka struje.

Sistemi za hlađenje – u uskoj vezi sa ventilacijom su i sistemi za hlađenje vazduha. Sistemi za hlađenje vazduha u obliku saća (“pad cooling”) postavljaju se na ulazne otvore za vazduh i oni ga hlade tako što vazduh prelazi preko saća koje se natapa hladnom vodom. Na taj način se vazduh značajno hladi i kao takav ulazi u objekte. Ovo je najefikasniji način hlađenja živine i imaju ga mnoge farme. Jedini problem je vlažnost vazduha koja ne sme biti previsoka jer se, prema nekim proračunima, za svaki stepen sniženja temperature -vlažnost vazduha povećava za 4,5%. Znači, ako je relativna vlažnost vazduha visoka, onda ovaj sistem nije efikasan jer će uneti ne samo hladan nego i vlažan vazduh, a time se hlađenje ptica dahtanjem onemogućava. Ipak, u našim uslovima vlažnost vazduha nije često tako visoka, a na odgajivaču je da uvek izvrši pravu procenu.

Pad_Cooling_Big Dutchman

Drugi način je postavljanje raspršivača unutar objekata. Oni pod velikim pritiskom raspršuju hladnu vodu u vidu sitnih kapljica (u vidu magle) iznad pilića i time vrše hlađenje vazduha. Ovaj sistem može se primenjivati samo ako vlažnost vazduha nije visoka, jer u protivnom kapljice neće odvesti višak toplote iz objekta nego će pokvasiti piliće i prostirku. Važno je i da sistem bude usklađen sa ventilacijom i da se oprema održava u funkcionalnom stanju. Ovaj sistem nije posebno skup i efikasan je. Problem je samo ako je vlažnost vazduha visoka i ako se sistem ne održava. U uslovima gde je voda tvrda, nagomilava se kamenac u sistemu i dizne se zapuše, pa može doći do vlaženja prostirke.

߀

Postavljanje unutrašnjih „ventilatora“ – mešača vazduha. Kada ne možemo da rashladimo vazduh pomoću ranije opisanih sistema, pomaže i ako povećamo njegovo strujanje. To može da se uradi dodatnim „ventilatorima“ unutar objekta, koji su zapravo samo mešači vazduha koji ubrzavaju njegov protok. Ovde se ne smanjuje temperatura vazduha, nego se povećava brzina kretanja što piliće može rashladiti. Problem je u tome da se oni pravilno rasporede unutar objekta i u dovoljnom broju, jer će se u suprotnom živina nagomilavati ispod mešača gde je pravac stujanja najveći, a već je rečeno da svako nagomilavanje živine može biti pogubno.

mešači vazduha

Brzina strujanja vazduha može se regulisati i veličinom ulaznih otvora za vazduh. Klapne treba ostaviti tako da idu direktno na piliće a da brzina strujanja bude što veća, što znači da otvori ne treba da budu suviše otvoreni. Kod nekih sistema se sa povećanjem temperature otvori povećavaju, što je u ovom slučaju kontra-produktivno jer se time smanjuje brzina strujanja vazduha. Ako je ona loša, mogu se postaviti dodatni mešači vazduha unutar objekta.Brzina od 1-1,5 m/s može se postići običnom ventilacijom, a za veće brzine potrebna je tunelska ventilacija. Velika brzina strujanja vazduha generalno ne prija pticama i nije preporučljiva kada su ambijentalni uslovi normalni.

Voda . Za vreme toplotnog stresa živina mora imati dovoljnu količinu sveže, hladne vode na raspolaganju. Veoma je bitno da voda bude hladna jer pomaže rashlađivanju organizma, a broj pojilica treba povećati jer će živina piti znatno više vode. Tankovi za vodu moraju biti dobro izolovani kako se oni ne bi grejala. Već je rečeno da za vreme toplotnog stresa živina počinje ubrzano da dahće, time se oslobađa veća količina ugljen dioksida i narušava se acido-bazna ravnoteža u krvi usled smanjene količine bikarbonata. Zbog toga je potrebno kroz vodu dodati i elktrolite sa ciljem da se nadoknadi gubitak. Može se dodati natrijum bikarbonat, a neki autori preporučuju i dodavanje amonijum hlorida i kalijum hlorida. Preporučljivo je i dodavanje vitamina C, vitamina E i vitamina B2.

Hrana. Čim temperatura počne da raste, ptice će smanjiti konzumaciju hrane. Varenje hrane i metabolizam zahtevaju oslobađanje energije i zagrevanje organizma pa ptice same izbegavaju da jedu u toku dana. Korisno je da im se hrana ukolni, ne samo u toku najtoplijeg dela dana, nego 6-8 sati ranije, jer je toliko vremena potrebna da se hrana svari. Ako dočekate visoke temperature, pa tek onda uklonite hranu – zakasnili ste. Kod nosilja, 1/3 obroka može se dati rano ujutru, a 2/3 kasno popodne. Dobra praksa je i uvođenje noćnog hranjenja jer će se time poboljšati kvalitet ljuske. Takođe, morate da prilagodite sastav smeše. Proteini zahtevaju više energije za varenje nego masti, pa je potrebno smanjiti količinu proteina, a dodati sintetički lizin i metionin i povećati sadržaj energije – i to bolje u obliku masti nego u obliku ugljenih hidrata. Znači odnos energija:protein treba povećati u korist energije. Ovakva hrana se lakše vari i lakše metaboliše, uz manje oslobađanje toplote. Ako se povećava sadržaj masti, treba dodati i vitamin E koji je neophodan za njihovu stabilnost. Za vreme velikih vrućina treba koristiti visoko i lako svarljiva hraniva u smešama. Za vreme toplotnog stresa treba dodavati hranu u peletiranoj formi jer njeno varenje iziskuje manje enregije.

Naravno, posledice smanjene konzumacije i izmene sastava smeše osetiće se kroz prirast, ali je sada gubitak u prirastu manje bitan u odnosu na gubitak koji preti od uginuća. Kod nosilja važi isti princip, ali one će imati i dodatni problem koji je vezan za kvalitet ljuske. Naime, usled gubitka ugljen dioksida do koga dolazi zbog dahtanja, dolazi do porasta pH krvi i smanjuje se količina kalcijum bikarbonata koji je neophodan za formiranje ljuske. Narušen je i transportni mehanizam Ca u krvi. To će dovesti do slabljenja čvrstoće ljuske, a pošto problem nije u količini, nego u transportu kalcijuma, dodatno povećanje njegovog sadržaja u smeši neće imati efekta.

Najčešća pitanja

P: Da li se ptice brzo adaptiraju na povećanu temperaturu?

O: Na žalost period adaptacije nije brz i traje oko 5 dana. Ptica se postepeno prilagođava porastu temperature, pa ako je postepen – ona mnogo bolje reaguje. Zato velike štete mogu nastati kada do povećanja temperature dođe naglo, recimo početkom leta kada se iz relativno hladnog i prijatnog proleća preko noći nađemo u tropskim uslovima, što je u našoj zemlji relativno često. Jedan deo gubitaka u tom slučaju nastaje zbog loše adaptacije ptica, ali jedan deo i zbog spore reakcije odgajivača koga su vrućine „zatekle nespremnog“.

P: Da li ima koristi od toga da se ventilacija noću ostavi na maksimumu?

O: Ako je dan bio veoma topao, maksimalna ventilacija u toku noći pomoći će da se ptice rashlade i spremnije dočekaju vrućinu narednog dana.

P: Da li će hodanje kroz objekat ublažiti toplotni stres?

O: Samo donekle. Naime, kretanje ptica i njihovo razdvajanje je dobro jer oslobađa toplotu nagomilani oko tela. Kada je temperatura visoka, potrebno je u toku dana (samo u toku hladnijeg dela dana) proći povremeno kroz objekat (lagano) kako bi ptice ustale i odaljile se jedna od druge, naročito ako su nagomilane. Ali ako uđete u objekat i ptice ne reaguju tako što će se pokrenuti i razmaknuti, nego leže sa glavama na dole, nemojte ih nikako dalje uznemiravati jer ćete situaciju samo pogoršati.