Jaja u ishrani Kvalitet jaja za konzum spada u problematiku koja je podjednako interesantna i za proizvođače i za potrošače. Proizvođači su zainteresovani pre svega za što veću masu jaja i što bolji kvalitet ljuske, jer im se to direktno odražava na finansijski uspeh proizvodnje. S druge strane potrošači, pored krupnoće, pokazuju određene zahtave i za unutrašnjim kvalitetom jaja, pre svega za kvalitetom gustog belanca, kao i za adekvatnom bojom žumanca. Neke grupe potrošača preferiraju jaja sa tamnijom bojom ljuske, dok drugi opet traže jaja od koka koje nisu odgajane u kavezima- tzv. “domaća” jaja.

Da bi proizvođači mogli doći do željenog rezultata, potrebno je da poznaju faktore koji utiču na kvalitet konzumnih jaja. Tu spadaju genotip, način držanja, ishrana, uzrast nosilja, ambijentalni uslovi, zdravstveno stanje nosilja, kao i neki još neidentifikovani faktori. Kao što je navedeno, ishrana je jedan od činilaca koji utiču na kvalitet jaja za konzum. Sastavom i kvalitetom obroka može se uticati na masu jaja, kvalitet ljuske, unutrašnji kvalitet jaja, hemijski sastav jaja, itd.

Uticaj ishrane na masu jaja

Na masu jaja utiče više nutritivnih faktora, od kojih su najznačajniji sadržaj i kvalitet proteina, sadržaj i kvalitet masti, kao i količina energije u obroku. Ukoliko je energetska vrednost obroka ispod optimuma, deo proteina će se koristiti za zadovoljenje energetskih potreba, što neminovno dovodi do smanjenja mase jaja. Kvalitet i količina obročnih masti takođe mora biti zadovoljavajuća. Korišćenjem kukuruznog ulja u smešama značajno se povećava masa jaja, zbog visokog sadržaja linolne kiseline. Ova masna kiselina ima značajan uticaj na povećanje mase jaja, tako da prema preporukama NRC (1994), potrebno je obezbediti 1,1% linolne kiseline u obroku.

Količina i kvalitet proteina takođe značajno utiču na masu jaja. U mnogim istraživanjima je utvrđeno da značajan uticaj na masu jaja imaju aminokiseline koje sadrže sumpor, odnosno metionin i cistin. Povećanjem količine metionina u obroku, može se povećati i masa jaja. Preporuke su da obroci za konzumne nosilje sadrže 17% sirovih proteina i 0,38% metionina u obroku, da bi se postigla zadovoljavajuća masa jaja.

Uticaj ishrane na kvalitet ljuske

Kalcijum je najbitniji činilac koji utiče na kvalitet ljuske jaja. Potrebe u ovom elementu u punom ciklusu nosivosti su izuzetno visoke, pa se on mora dodavati u adekvatnoj količini i odgovarajućem obliku. Potrebna količina Ca u obroku iznosi 3,5-4%. Osnovni izvor Ca u obrocima je stočna kreda, ali se ona ne može dodavati u obroke u količini preko 8% zbog depresivnog delovanja na konzumaciju hrane i svarljivost nekih hranljivih materija. Zbog toga je preporučljivo Ca dodati u vidu grita, ljuštura školjki, itd., naročito u drugoj polovini nosivosti.

Pored Ca u obroku je potrebna i adekvatna količina fosfora (0,7% ukupnog P) i vitamina D3. Vitamin D3 može se dodati preko hrane ili preko vode za piće. Danas u prodaji postoje i dodaci na bazi mikroelemelenata (Mn i Zn), kao i oplemenjeni dikalcijum fosfat, koji mogu pozitivno uticati na kvalitet ljuske jaja.

Sigurno je da se problem lošeg kvaliteta ljuske jaja u kasnoj fazi nosivosti ne može rešiti samo ishranom, pošto na ovu osobinu u značajnoj meri utiču i drugi činioci kao što su genotip, starost nosilja, ambijentalni uslovi, itd.

Uticaj ishrane na unutrašnji kvalitet jaja

Od osobina unutrašnjeg kvaliteta jaja ishranom se najviše može uticati na boju žumanca, dok se na kvalitet gustog belanca može uticati veoma malo. Većina potrošača zahteva jaja sa intenzivnom bojom žumanca, što pred proizvođače stavlja zadatak da preko hrane obezbede odgovarajuće količine pigmenata. Od prirodnih hraniva koja sadrže pigmente izdvajaju se žuti kukuruz i lucerkino brašno. U praktičnim uslovima, međutim, efikasnije je dodavanje sintetskih pigmenata u hranu. Danas se najčešće koriste sintetički ksantofili preko premiksa.

Uticaj ishrane na sadržaj hranljivih materija u jajetu

Poslednjih godina dat je veliki publicitet vezi između holesterola i pojave srčanih oboljenja ljudi. Jaja sadrže oko 200 mg holesterola, što je dosta visoko u poređenju sa većinom namirnica koje se koriste u ljudskoj ishrani. Zbog toga postoji pojačan interes za stvaranjem tzv. dizajniranih jaja, odnosno jaja sa nižim sadržajem holesterola, ili sa višim sadržajem neke druge, korisne materije. U taj program u velikoj meri je uključena i ishrana. Posebnim programima ishrane kokoši nosilja, može se uticati na obogaćivanje jaja polinezasićenim masnim kiselinama, vitaminima, jodom, selenom, itd. Proizvodnja jaja koja će imati povećan sadržaj hranljivih materija koje su esencijalne za zdravlje ljudi, otvara nove perspektive za proizvođače konzumnih jaja. Proširenjem asortimana konzumnih jaja može se računati i na proširenje tržišta, uz odgovarajući ekonomski efekat.