uticaj skladistenja jajaProizvodnja, skladištenje nasadnih jaja i leženje jednodnevnih pilića predstavljaju možda i najbitniju kariku u lancu živinarske proizvodnje. Procenat izvođenja pilića je veoma bitan faktor koji se direktno odražava na profit inkubatorske stanice i uspešnost celokupne proizvodnje nasadnih jaja. U cilju dobijanja optimalnih rezultata potrebno je obezbediti određene preduslove. Tu se pre svega misli na kvalitet i starost roditeljskih jata, uslove i tehnologiju njihovog držanja, kao i na postupak sa jajima nakon leženja. Neki od navedenih faktora su temeljno proučeni i istraženi, a neki su još uvijek manje poznati i nedovoljno jasni.Pod dobrim kvalitetom matičnog jata podzumevamo proizvodnju oplođenih jaja koja sadrže kompletno potrebnu količinu hranljivih materija za razviće i leženje pileta. Od osobina matičnog jata koje utiču na uspeh leženja pilića izdvajaju se starost matičnog jata i ishrana. Poznato je da sa starošću jata procenat izvođenja opada i to se ne može sprečiti, ali se može značajno ublažiti poštovanjem svih tehnoloških normativa koje ova proizvodnja zahteva. Ishrana matičnog jata, pak, mora da obezbedi dovoljne količine svih hranljivih materija koje kokoška mora deponovati u jaje kako ne bi došlo do ranog uginuća embriona. Neki istraživači su ustanovili da je mortalitet embriona od 8. do 14. dana inkubacije pokazatelj deficitarne ishrane, budući da je mortalitet normalno veoma nizak tokom ovog perioda. Ukoliko se poštuju normativi ishrane predvidjeni za dati hibrid i odgovarajući uzrast, može se očekivati da jaja za nasad budu kvalitetna.

Jaja se moraju sakupljati najmanje tri puta dnevno, a ukoliko su nepovoljni temperaturni uslovi u objektu, sakupljanje treba obavljati svaka dva sata. Jaja se slažu u podloške okrenuta vrhom na dole i skladište do momenta ulaganja jaja u inkubator.

Način čuvanja i skladištenje nasadnih jaja jedan je od najbitnijih faktora za uspeh inkubacije. Nasadna jaja se pre inkubacije, u pravilu, skladište najmanje dva puta. Prvi put, jaja se čuvaju na farmi roditeljskog jata, a drugi put u inkubatorskoj stanici. U periodu skladištenja moraju se ispuniti određeni tehnološki uslovi, pre svega odgovarajuća temperatura i vlažnost vazduha.

Primaran razlog skladištenja jaja na temperaturama nižim od 21°C je zaustavljanje embrionalnog razvića, a sekundaran, prevencija rasta i razmnožavanja patogenih mikroorganizama. Temperatura ispod koje se ne odvija embrionalno razviće naziva se fiziološka nula. Ranija istraživanja, pokazala su da je minimalna temperatura za embrionalno razviće 21°C, a kasnije je ustanovljeno da je 28°C. Verovatan razlog za neusaglašenu vrednost minimalne temperature može se pripisati tome da različita tkiva embriona možda imaju varijabilnu minimalnu temperaturu za rast, tako da se danas smatra da fiziološka nula ima vrednost između 19 i 27°C.  Veoma je važno skladištiti jaja na temperaturama koje su ispod donje granice fiziološke nule.

Ukoliko se jaja čuvaju 1-3 dana, temperatura prostorije može biti 18oC, a vlažnost vazduha 65-70%. Ako se jaja čuvaju 4-7 dana, moraju biti skladištena u prostorijama bez svetla, sa dobrom ventilacijom, temperaturom od 15oC i vlažnošću vazduha oko 70-75%.

Uprkos potpunoj kontroli mikroklimatskih uslova, poznato je da procenat izvođenja pilića opada nakon prosečno sedam dana čuvanja, međutim u praksi se često javlja potreba da se period čuvanja nasadnih jaja produži. U tom slučaju temperatura treba da je niža (11-12oC), a vlažnost vazduha veća (75-80%). Razlog zašto je temperatura od 12°C optimalna za dugotrajno čuvanje jaja jeste da efikasno sprečava dehidraciju embriona i gubitak CO2 i time sprečava narušavanje pufernog kapaciteta jaja. Kako sposobnost puferskog kapaciteta jaja tokom skladištenja opada, belance dostiže vrednost pH 9,0-9,5 što je znatno iznad optimuma koji iznosi pH 8,2.

Pored obezbeđenja optimalne temperature i vlažnosti vazduha, tokom produženog čuvanja jaja za nasad bilo bi poželjno jaja i okretati, ali o tome postoje kontradiktorna mišljenja i protivrečni rezultati. Jedna opcija koja se može naći u stručnoj literaturi je da jaja koja se čuvaju duže od 10 dana treba okretati 1-3 puta dnevno, dok druga opcija predviđa da se jaja ne okreću. Ni u jednom ni u drugom slučaju ne može se sa sigurnošću predvideti ishod inkubacije.

Pored okretanja jaja, bilo je i pokušaja da se jaja čuvaju u vlažnom pesku, ali ovaj način nije pogodan za širu primenu. Isto se može reći i za premazivanje ljuske jaja tankim slojem voska. O mogućem skladištenju jaja u vodi, pojavili su se prvi rezultati koji govore da takav način čuvanja jaja pozitivno utiče na unutrašnje karakteristike jaja i rano embrionalno razviće, ali negativno na kvalitet pilića.

Kontroverzama u tumačenju problema skladištenja nasadnih jaja, pogoduje činjenica da u prirodnim uslovima kada je jaje sneseno, ne postoji nikakva kontrola ambijenta. Štaviše, jaja se periodično zagrevaju kada kokoške leže u gnezdu, noseći druga jaja. S tim u vezi, poslednjih nekoliko godina aktuelan je postupak koji uključuje zagrevanje jaja pre čuvanja, što može doprineti većem stepenu preživljavanja embriona tokom skladištenja.

Na osnovu ovih pretpostavki razvijena je tehnika zagrevanja jaja pre skladištenja (skraćeno PRESI) koja podrazumeva da se jaja koja će se skladištiti na duži period ubace u inkubator na određeno vreme, a potom izvade i ostave u skladište do ponovnog ulaganja. U seriji izvedenih ogleda, pokazalo se da je PRESI tretman u trajanju od 6 časova optimalan, ali može se pretpostaviti, da je zapravo njegov optimum između 4 i 12 časova, što bi trebalo biti predmet daljih istraživanja. Za to vreme, embrioni će formirati hipoblast, a smatra se da embrioni sa formiranim hipoblastom bolje odolevaju promenama do kojih dolazi usled stajanja i skladištenja jaja, nego embrioni koji su u periodu aktivnih ćelijskih deoba, aktivnog ćelijskog metabolizma i aktivne diferencijacije. Za predskladišno zagrevanje jaja (PRESI) ne može se sa sigurnošću tvrditi da će naći primenu u praksi zbog varijacija u rezultatima koji su do sada dobijeni primenom ove tehnike, ali o ovome će biti više reči u nekom od narednih stručnih članaka.

Više informacija o tehnologiji inkubacije možete naći ovde.

Autori:

Prof. dr Lidija Perić (Poljoprivredni fakultet, Novi Sad)

MSc Marinko Vekić, asistent (Poljoprivredni fakultet, Banja Luka)